Ako vaša beba tek uči da govori, možda i sami imate potrebu da stalno "brbljate", kako biste joj pomogli u što bržem usvajanju reči. Međutim, nova studija ukazuje na to da je presudan drugi faktor: sposobnost pružanja neverbalnih znakova koji će detetu pomoći u razumevanju njihovih značenja. Dakle, nije važno samo pričanje sa bebom, već i povezivanje reči koju izgovarate sa svetom u kojem živite, tvrdi se u novom istraživanju.
Svi, nezavisno od obrazovanja i širine vokabulara, možemo da koristimo ovaj pristup kako bi detetu pomogli u učenju jezika, kaže jedna od autorki studije, Lila Gleitman, profesorka psihologije i lingvistike na Univerzitetu Pensilvanija (Pennsylvania).
"Ako se potrudite i sa detetom razgovarate o stvarima u kontekstu dimenzije "ovde i sada", uticaćete na način na koji deca uče shvatanje reči", dodaje. Bolji vokabular često ima ulogu i u boljem uspehu u školi i životu.
Međutim, nije u pitanju samo pokazivanje na stvari i izgovaranje reči. Na primer, ako uperite prstom u nebo i kažete "avion" dete neće biti sigurno da li pokazujete na avion, nebo ili možda pticu. Upravo se tu otvara prostor za roditeljski talent podučavanja.
Pomenuto istraživanje je pokušalo da utvrdi kako sposobnost roditelja da pruži kontekst utiče na vokabular deteta na duge staze. Kako bi to otkrili, stručnjaci su zamolili 218 studenata da pogledaju video na kome se 50 roditelja obraća deci, ali bez zvuka, te da pogode koju reč roditelji koriste. Pretpostavka je bila ta da bi studenti trebalo da prepoznaju više reči od roditelja koji su pružili neverbalni kontekst tako što su, na primer, uprli prstom u objekat o kojem su pričali deci. Nakon toga, stručnjaci su napravili pauzu od tri godine i zatim analizirali vokabular dece, koja su na početku studije bila stara između 14 i 18 meseci.
Rezultat? Deca su imala bolji rečnik ako su reči koje su roditelji izgovarali prepoznali i studenti. Rezultati nisu bili pod uticajem obrazovanja i prihoda roditelja, što znači da razlog nije puka činjenica da određeni roditelj zna više reči. Dakle, nije presudno koliko govorite, već način na koji govorite deci. Pričajte im o stvarima koje ćete im i pokazati – ovo je jednostavan pristup, ali može biti jako važan, zaključak je istraživanja.
