Desanka Maksimović je s tolikom ljubavlju i dobrotom pisala o svetu, o prirodi, o ljudima - da bi najveći cinik zavoleo život samo čitajući njene pesme, priče i romane.
Desanka je godinama radila kao učiteljica, a kasnije i nastavnica, a o tome zašto nikad svojim đacima nije davala jedinice ovako je pričala:
"Nisam se radovala i nisam ni davala jedinice đacima. Nego sam pustila đaka da sutradan ili prekosutra kaže ono što sam zadala. Ne mora neko znati znanje, ono, danas, može ga znati i posle tri dana.
Ja nisam bila tako glupa da zahtevam od deteta da mora "onog" dana. Znanje je znanje makar se steklo i posle pet dana.
I mogla sam, i volela sam, i htela sam da sačekam dete da nauči.
Nekome je mama bolesna, nekome je tata otišao na operaciju, neko je bio istučen ujutru što nije oprao zube...I kako će on meni lepo odgovarati... Pa ga ja pričekam, da sve te nevolje domaće prođu, pa da ga onda pitam... U tom pogledu sam bila ne blaga, nego normalna.," ispričala je svojevremeno Desanka Maksimović.
