Sve se više priča kako bi digitalizacija mogla da stigne u škole, te da se mnogo više koriste pametni uređaji u učenju nego sto je to trenutno, povodom tog pitanja urađeno je više studija.
Dokazano je da pisanje rukom, u poređenju sa kucanjem na tastaturi, rezultira složenijim obrascima povezivanja u mozgu i na taj način poboljšava učenje i pamćenje. Rađena je studija koja je koristila EEG podatke od 36 učenika da bi uporedila aktivnost mozga tokom pisanja rukom i kucanja.
Pisanje, bilo da je na ekranu osetljivom na dodir ili tradicionalno olovkom na papiru, aktiviralo je široke regije mozga, vitalne za pamćenje i učenje. Ovi nalazi naglašavaju važnost balansiranja tradicionalnog pisanja rukom sa digitalnom pismenošću u obrazovnom okruženju.
Ključne činjenice su da pisanje rukom aktivira složeniju povezanost mozga od kucanja na tastaturi, što je korisno za učenje i pamćenje. Rezultati pokazuju da je neophodno zalaganje za održavanje nastave u školama koja kombinuje pisanje rukom i digitalnu pismenost.
Kako digitalni uređaji progresivno zamenjuju olovku i papir, vođenje beleški rukom postaje sve ređe u školama i na univerzitetima, preporučuje se korišćenje tastature jer je često brže od pisanja rukom. Međutim, utvrđeno je da ovo drugo poboljšava tačnost pravopisa i pamćenja.
Da bi saznali da li je proces formiranja slova rukom doveo do veće povezanosti mozga, istraživači u Norveškoj su istražili osnovne neuronske mreže uključene u oba načina pisanja i pokazalo se da su kada pišete rukom, obrasci povezivanja mozga daleko složeniji nego kada se piše na tastaturi.
Istraživači su prikupili EEG podatke od 36 studenata univerziteta koji su više puta bili podstaknuti da ili napišu ili otkucaju reč koja se pojavila na ekranu. Kada su pisali, koristili su digitalnu olovku za pisanje kurzivom direktno na ekranu osetljivom na dodir. Kada su kucali, koristili su 1 prst da pritiskaju tastere na tastaturi. EEG-ovi visoke gustine, koji mere električnu aktivnost u mozgu pomoću 256 malih senzora ušivenih u mrežu i postavljenih preko glave, snimani su 5 sekundi za svaki upit. Povezivanje različitih regiona mozga se povećalo kada su učesnici pisali rukom, ali ne i kada su kucali.
Iako su učesnici koristili digitalne olovke za rukopis, istraživači su rekli da se očekuje da će rezultati biti isti kada se koristi prava olovka na papiru. Pokazalo se da su razlike u moždanoj aktivnosti povezane sa pažljivim formiranjem slova prilikom pisanja rukom uz više korišćenja čula, dok je jednostavan pokret pritiskanja tastera istim prstom manje je stimulativan za mozak.
Ovo takođe objašnjava zašto deca koja su naučila da pišu i čitaju na tabletu mogu imati poteškoća da razlikuju slova koja predstavljaju jedni druge u ogledalu, kao što su „b“ i „d“. Oni bukvalno svojim telima nisu osetili kakav je osećaj proizvesti ta slova.
Stoga potrebno je da se učenicima pruži prilika da koriste olovke, a ne da kucaju slova, reči i rečenice tokom časa, rekli su istraživači. Istovremeno, takođe je važno držati korak sa tehnološkim napretkom koji se kontinuirano razvija. Ovo uključuje svest o tome koji način pisanja nudi više prednosti pod kojim okolnostima, pa tako postoje neki dokazi da studenti uče više i bolje pamte kada vode rukom pisane beleške sa predavanja, dok korišćenje računara sa tastaturom može biti praktičnije kada se piše dugačak tekst ili esej.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
