Čuj, neće da kuva deci kad ode na odmor, jer ona je, gospođe i gospodo, a i Gospode, otišla na odmor. Stvarno? A je l’ si odmor uzela samo od posla ili i od dece? Čisto da znam za sledeći put, neuka sam, držim redovno tu varjaču mučenu, smišljam tri obroka dnevno, ne znam šta je all inclusive i ne bih znala ni u zadnjicu da me šutne kao ni 90% ovih mučenica što žive u Srbiji i u njoj gaje decu i hrane porodicu.
I mene isto, kao i njih, krajem meseca/pred platu obliva ‘ladan znoj od ‘šta ćemo za doručak/večeru?’ (za ručak se već nekako snađemo), pa red mekika, red palačinki, pite sa svime i svačime, pigs in blanket ili što bi se naški reklo rol viršle…eventualno pofezne kad baš vidiš da lebac putuje ka buđavom…
Evo baš sad, dok vam ovo pišem, prepržavam malo pasulja od prekjuče i iz zamrzivača vadim za dete sos bolonjeze da ugrejem, stoji malo nešto nedelju dana, pa da mu skuvam makarone. Ima i neka pavlaka uz to. Mi ćemo pasulj i krastavac salatu. Za dete mora da ima.
Da manemo sad priče o mamikama koje svoje mladunce hrane samo organic povrćem, jajima i mesom od životinja što su kljucale i pasle na obroncima Peštera, a poje aronijom sa zaštićenim geografskim poreklom. To nije tema, kao ni čia semenke. Uzgred, odvratne su. I one i semenke.
Gledam, čitam, krstim se, zapržim pasulj, prostrem veš, čitam, opet gledam pa se malo krstim…operem terasu, nahranim koga imam pa opet desna ruka – prekrst i redom…ne pamtim da sam se ovoliko krstila još od Trojice. Pa da vas pitam, majke i mamike, da l’ ste, aman, normalne uglavu?!?