Jedna od najstrašnijih stvari i za roditelje i za decu jeste strah da će se dete izgubiti. Ipak, to može da se dogodi svakome, pa je veoma važno biti spreman na takvu situaciju.
Pre svega, morate da naučite dete dve stvari - vaš broj telefona i pravilo da uvek ostane na jednom mestu, bilo da se izgubilo u šumi ili u gradskoj gužvi.
Takođe, dete bi trebalo da zna da je ovo jedina situacija kada treba da priča sa strancima, jer to zapravo može da mu pomogne. Ipak, pomoć ne treba da traži od svakoga - naučite ga da se u takvoj situaciji obrati nekoj majci sa detetom.
Ako se dete našlo u šumi, nije teško da se izgubi dok trči okolo i igra se. Ako sa sobom nema vodu i hranu, prvo treba da se snađe da zadovolji žeđ, jer se bez hrane može izdržati duže. Naučite dete da u ovakvoj situaciji nikada ne ide na jezera, reke ili slične izvore vode, već da konzumira isključivo rosu sa lišća drveća.
Sledeće što dete treba da zna ako se izgubi u prirodi jeste da ne treba da spava na zemlji. Zemlja je hladna i može da izvuče toplotu iz tela, što može da rezultira razboljevanjem. Naučite dete da napravi sebi improvizovani krevet od lišća i granja, kao i da iste materijale koristi kao pokrivač.
Upozorite dete da iako je možda gladno, ne sme da jede biljke, bobice i pečurke, jer mogu biti otrovne. Zato bi dete pri odlasku u prirodu trebalo kod sebe da ima neku energetsku čokoladicu u džepu, koju neće pojesti, već čuvati za "ne daj Bože".
Kako da dete pronađe pomoć
Neka vaše dete pri svakom odlasku u prirodu oko vrata nosi pištaljku. To je najbolji način da privuče pažnju na sebe i pronađe pomoć. Naravno, dete prvenstveno mora da zna da ta pištaljka nije igračka i da ne sme da je koristi bez valjanog razloga.
Dete treba da zna da će ga vikanje upomoć brzo iscrpeti i da je pištaljka mnogo bolji izbor. Naučite ga da treba da duva u pištaljku tri puta uzastopno, pa da napravi pauzu, a zatim da ponovi zviždanje. Ovo treba da se ponavlja sve dok neko ne pronađe dete. Veoma je važno da se pravi pauza između zviždanja, kako bi dete moglo da čuje da li ga neko doziva, ali i da ljudi ne pomisle kako je u pitanju neki konstantan i nevezan zvuk.
