Ponekad je, da bismo razumeli najmlađe, neophodno posmatrati svet iz njihove perspektive. To, doduše, nije lako, jer gledati očima deteta znači videti stvari kao da ih vidimo prvi put – oduševiti se ili se uplašiti, radoznalo zagledati detalje, ne obraćati pažnju na vremenske odrednice.
Profesor psihologije dr Tovah P. Klajn iz Centra za razvoj dece Koledža "Bernard", štaviše, preporučuje posmatranje sveta s tačke gledišta deteta kao nepogrešiv recept za vaspitavanje dece. Zapitajte se uvek kako dete vidi neku situaciju, kako bi ono moglo da se oseća zbog nje i na koji način razmišlja o njoj, ali ipak ostanite odrasli i zadržite autoritet. Dr Klajn preporučuje pet načina da se to postigne:
1. Zna se ko je glavni
Deci su potrebna ograničenja. Mališani očekuju autoritet od svojih roditelja, baš kao i reč "ne". Zato se ne treba plašiti dečje ljutnje, već hrabro postavljati pravila i određivati kazne kada se ona prekrše.
2. Konstantnost je neophodna
Rutina je važna za život deteta. Neophodno je da ono zna da će se okupati, nakon čega će oprati zube, posle čega će obući pidžamu, a zatim čitati priču i otići na spavanje. Iapk, rutina ne mora biti povezana sa strogošću, već predstavlja podrazumevane radnje. Naravno, povremena promena može biti veoma korisna, jer uči dete fleksibilnosti, ali dr Klajn predlaže da se u tom slučaju objasni zbog čega je došlo do promene.
3. (Ne)prihvatanje realnosti
Lako je zaboraviti šta se može očekivati od deteta. Mališani stalno napreduju i idu napred, ali je potpuno normalno videti ih da prave poneki korak unazad. Zato se roditelji ne smeju iznenaditi kada njihov dvogodišnjak zatraži cuclu nakon što je se nije setio nedeljama.
4. Vaša prošlost nije detetova budućnost
Uvek imajte na umu: deca nisu identična svojim roditeljima. Mnogi roditelji se zbune kada otkriju da je njihov temperament drugačiji od temperamenta njihovih mališana, što naročito dolazi do izražaja kada dete ispolji neku karakteristiku koju odrasli ne razumeju. Dr Klajn navodi primer majke koja je smatrala da njen sinčić nema drugare jer se plaši da priđe grupi dece, iz razloga što je ona imala takav problem u detinjstvu. Zato, podseća on, nikada nemojte zaboraviti da vaša prošlost ne određuje budućnost vašeg deteta.
5. Budite tu čak i kad je teško
Mališanima su roditelji potrebni – da uvek budu blizu, da ih ohrabruju i podržavaju. Neophodno im je da mame i tate budu jake i stoje iza njih kada padaju, da budu smireni. Zato dr Klajn savetuje da stojite pored njih i u srećnim i u teškim trenucima, podržavate ih i uvek ih podsećate koliko ih volite, čak i onda kada pogreše.
