Nasilje nad decom i šamar kao "vaspitna" metoda i danas su i te kako rasprostranjeni. Na ovaj problem osvrnuo se i čuveni ruski psiholog Mihail Labkovski, otkrivši da dete koje trpi batine u životu ima samo dva puta.
"Ako vam to još uvek nije jasno i očigledno, želim da vam objasnim zašto ne treba da bijete svoju decu. "
Kada smo pod stresom, na primer nešto nas ugrožava mentalno ili nas fizički povređuje, grupa takozvanih glukokortikoidnih hormona oslobađa se u krv. To su čuveni hormoni stresa.
Ali, ovaj proces je zapravo mnogo složeniji nego što izgleda i mnogo je vremena potrebno da ga telo "preradi". Kada su deca u blizini roditelja, naročito majke, kod kojih osećaju zaštitu, ovi hormoni miruju, odnosno ne oslobađaju se u krv.
Ali, ako sam roditelj postane izvor stresa, dete do određenog uzrasta fizičko nasilje ne smatra kao nešto opasno po njega. Zato nema stresa i dete ne primečuje da nešto nije u redu.
Problem se javlja kada deca odrastu. Osoba koja veruje da su nasilje i agresija sasvim normalni i sastavni deo života ima samo dva moguća puta - da postane agresor ili "dobrovoljna" žrtva.
Tući dete znači zapečatiti njegovu sudbinu, koja će teško završiti lepo. Biće zlostavljano i ćutaće jer će verovati da je to normalno ili će ono biti agresor koji tuče, opet jer misli da je normalno, zbog čega može da dospe i u zatvor.
Ako ste i sami tučeni u detinjstvu i jednostavno ne možete da ne udarate svoje dete, ili i sami verujete da u tome nema ničeg lošeg, molim vas, konsultujte se sa psihologom.
Ne ignorišite, ne prevrćite očima. Ovo je veoma važna tema. I ne sme da bude tabu", napisao je dr Labkovski.
