Svakog roditelja najviše boli kada vidi da druga deca "upravljaju" i manipulišu sa njihovim mališanima. Često ćete čuti majku kada detetu kaže: "Misli malo svojom glavom!" ili "Mućni glavom".
Psiholozi kažu da je period od desete do četrnaeste godine, doba kada možete dete da naučite da pravilno "upotrebi svoju glavu". Da biste delovali na dete tako da ono počne da razmišlja svojom glavom, morate i dalje da imate dobar odnos sa njim. Problem je što je dete u ovom uzrastu već tinejdžer, pa mu hormoni ne dopuštaju da i dalje ostane sa vama u harmoničnom odnosu.
Ne očekujte od škole da će vaše dete naučiti da koristi mozak, to odavno nije na listi prioriteta. Današnje škole se trude da deci "ubace" znanje u glavu, a da pri tome ih ostave u potpunom rebusu kada je korišćenje tog znanja u pitanju.
Škola decu uči apstraktnom znaju. Sve je to dobro, ali zaustavite na ulici bilo kojeg čoveka i pitajte ga "zašto moramo da budemo ljubazni prema drugima?", ta osoba će verovatno zamuckivati i neće znati da vam odgovori na pitanje.
Zašto? Jer je razmišljanje svojom glavom zaboravljeno negde uz put!
Naučiti dete da misli nije upošte treniranje njegovog pamćenja (iako je i to potrebno). Sposobnost da razmišlja je sposobnost da se čudi.
Recimo da dete ima zadatak iz matematike u kojem se postavlja pitanje kako će voz stići od tačke A do tačke B. Od njega se očekuje da mehanički postavi formulu, a vi morate da ga naučite da postavi pitanje sebi: Kojom brzinom će voz doći? Šta ako naiđe na prepreke? itd.
Detetu morate da razvijate maštu da bi ono mislilo, stvaralo sebi u glavi sliku o određenim stvarima.
Sećam se jednom prilikom sam dobila zadatak iz biologije da napišem nešto o beskičmenjacima. Puževi su imali glavnu ulogu u toj priči. Tada sam shvatila da su puževi cela jedna klasa u nekoj tamo klasi drugih stvorenja koji su potpuno različiti od puževa.... Imala sam takav osećaj otkrića. Odjednom sam shvatila moć biologije! Zajedničke stvari se nalaze u potpuno različitim stvorenjima.
To isto mi je nastavnik pričao, ali naravno da ga tada nisam razumela dok sama sebi nisma stvorila sliku u glavi. To je bio važan događaj u procesu mog obrazovanja.
Znači od te "sposobnosti razmišljanja" ide sve. Tu veštinu u detetu morate pronaći, probuditi i razviti.
Presudno za to je da se dete čudi! Dozvolite mu da se čudi i mašta. Jer dok se dete čudi, ono tada u stvari uči.