Da li ste čuli za onaj slogan:"Za dete samo najbolje"? Sasvim je prirodno da roditelj da sve od sebe da mu dete ima normalne uslove za razvoj. Bolje vaspitanje, obrazovanje, bolji životni uslovi... Ali bolji životni uslovi za mnoge roditelje se svodi na materijalni izraz ljubavi prema detetu.
Ali svaka društvena grupa ima svoj finansijski limit. Za neke je to privatna srednja škola ili studiranje u inostranstvu, a za druge je to poseta aktuelnom bazenu.
Deca svoje stavove formiraju unutar porodice gde uče o tome šta je njihov značaj.
Velike svote novca koje idu na ispunjavanje detetovih želja svedoče samo o tome da roditelji svoju ljubav i ne znaju drugačije da izraze, nego kroz poklone.
Postoji i takva vrsta roditelja koji smatraju da se dete od malih nogu mora navikavati na visoki standard, čak i ako cela porodica ispašta zbog toga.
Ono što dete nauči u porodici, nosiće kroz ceo život.
Osoba odrasla bez ljubavi prepoznaje se na kilometar: Greška roditelja koja prati dete celog života!
Danas su roditelji u stanju da svom detetu obezbede svakakve trivijalnosti zarad njegove "sreće", a s druge strane će potpuno zanemariti na svoje potrebe. Sutra će se dete navići na činjenicu da je normalno da roditelj pati i žrtvuje se, jer je upravo ono "centar sveta" te da su njihove želje sto puta važnije od roditeljskog blagostanja.
Iako nije krivo, dete će postati žrtva roditeljskog altruizma.
Gledajući sa strane, primećujemo koliko daleko nekad idu pojedini roditelji da bi dobili onaj prefiks "dobri".
"Ja sam dobra majka, nikad nisam radila jer sam htela da moja deca svaki dan imaju kuvan ručak kada dođu iz škole," je česta rečenica koju pojedine majke izgovaraju.
Čak iako to dete nije ni tražilo toliku žrtvu, htelo ili ne htelo ući će u zamku, a sutra će mu biti isporučen račun. Moraće da se žrtvuje na oltaru "stare dobre majke", provodeći svoj život u ulozi zahvalnog deteta.
Priča sa Svete Gore: Evo šta znači kad te majka blagosilja!
Vremenom ta deca nemaju granice u svojim prohtevima. Roditelji sami stvaraju egoiste ili infantilne ličnosti, nakon čega se pitaju: "Sve smo učinili za njega, kako to da je sada toliko nezahvalan?"
Taj roditelj bi od sebe napravio žrtvu čak i da nema deteta. Takva osoba omalovažava druge ljude, njihove ciljeve i načine na koje postižu uspehe. Vremenom će takav roditelj da omalovažava i svoje dete.
Reči jednog prijatelja otvorile su mi oči: "Detetu ne trebaju brendirane stvari, one obezbeđuju samo ponos roditelja!"
I stvarno, kao majka sam se potpuno prepoznala u tome. Želela sam da dete vidim u prelepoj odeći. A ono je htelo da se prlja u pesku, da skače u barice, da se penje na drvo. U mom slučaju obući dete sklono prljanju u brendirane stvari, bilo je bacanje para u vetar. Vremenom sam shvatila da se detetu neće ništa desiti ako ga obučem u stvari njegovog brata od strica, ili da je sasvim uredu da vozi bicikl kupljen na rasprodaji.
Odgovorni roditelji razmišljaju kako da svoje dete ne pretvore u egoistu. Moramo da naučimo da razumemo potrebe deteta i naše želje.
Ako hoćete da detetu date najbolje, dajte mu najbolju brigu, vreme, ljubav.
Dajte mu ljubav koja ga emocionalno obogaćuje i ne zahteva muku i beskrajnu tugu. Prirodno je biti roditelj, samo slušajte sebe i svoje dete.
NE PROPUSTITE
Tekst preveden sa sajta zen.yandex.ru
(Stil.kurir.rs)
