Treća faza porođaja, koja je ujedno i najkraća, nastaje nakon što je beba rođena, a traje između pet i šezdeset minuta. Kada se vaša beba rodi, i kada je konačno vidite, čujete, dodirnete obuzeće vas različite emocije. Sreća, umor, oduševljenje i blago olakšanje se mogu javiti u bilo kojem momentu. Međutim, još uvek niste gotove. Nakon rođenja bebe dolazi do treće faze porođaja, piše Yumama.
Ova finalna etapa počinje kada se beba rodi, a završava kada placenta i membrane koje su štitile bebu izađu iz vašeg tela.
Šta se dešava tokom treće faze porođaja?
Nakon što se beba rodi, telo će odmarati neko vreme. Obično je treća faza ujedno i najkraća, i traje između pet minuta i jednog sata. Kontrakcije opet počnu, ali su obično mnogo slabije nego pre. Ove kontrakcije guraju placentu iz zida materice. Plancenta i membrane siđu do grlića materice, koji je i dalje raširen nakon porođaja. Možda osetite nagon da gurate, jer će placenta pružati pritisak na grlić.
Gruganje će možda imati čudan osećaj. Moguće je da ćete osetiti da nemate protiv čega da gurate, pa čučanje ili sedenje mogu pomoći. Materica će se sužavati i tako stezati krvne sudove kuda placenta prolazi. Ovo sprečava preterano krvarenje, poznato kao postporođajna hemoragija (PPH). Kada placenta i membrane konačno napuste vaše telo, treća faza se završava.
Lekari će pregledati placentu i membrane kako bi bili sigurni da ništa nije ostalo u materici, koju će opipati kako bi bili sigurni da se pravilno skuplja.
Šta je vođena treća faza?
Većina bolnica se rutinski odnosi prema trećoj fazi porođaja tako što se ženi da inekcija veštačkog oksitocina otprilike kada bebi izađu i ramena. Ova injekcija se obično daje u butinu i uzrokuje snažne kontrakcije. Kada se beba rodi, preseče se pupčana vrpca (mada vi možete tražiti da je ne seku dok ne prestane da pulsira).
Lekar će rukom opipati vaš stomak kako bi osetio kontrakcije, dok će u isto vreme gurati matericu i vući vrpcu kako bi olakšao prolaz placenti. Glavni razlog za vođenje treće faze jeste da se ubrza izbacivanje placente i smanje šanse za PPH.
Ali to znači veći rizik za medicinsku pažnju, zbog krvarenje ili infekcije koju zaostali delovi placente ili membrane mogu da prouzrokuju.
Najčešći strahovi trudnica: Da li je sve u redu, zašto stalno plačem?
Šta je prirodna treća faza?
Prirodna treća daza, poznata i kao psihološka treća faza, je kada se oslonite na prirodnu proizvodnju oksitocina kako bi izbacile placentu i membrane. Tokom prirodnog porođaja telo stalno proizvodi oksitocin, a ovaj hormon uzrokuje kontrakcije materice, koje dalje šire grlić i guraju bebu.
U momentu rođenja, telo ima najveću dozu oksitocina koju ćete iskusiti. Ovako on mozgu daje signal da je prođaj skoro gotov i da treća faza može početi.
Kengur efekat i rano dojenje će podići nivo oksitocina, koji će pomoći kontrakcije i učiniti da placenta brže izađe kroz grlić.
Doktor će pratit da li ima bilo kakvog vaginalnog krvarenja tokom ove faze, kako bi bio siguran da ne krvarite preterano. Možda će vam i reći da sednete, klečite ili čučnete kako bi placenta lakše izašla.
Prirodna ili vođena treća faza?
Ova debata se vrti oko rizika od PPH, koji je jako redak, ali znači gubljenje oko pola litra krvi, pa je zato glavni uzrok majčine smrti.
U nekim situacijama, aktivno vođena treća faza možda bude vaša jedina opcija. Ako vam je dat oksitocin kako bi indukovao ili ubrzao porođaj, telo nije imalo šanse da prirodno stvori svoj. A ako ste se porodile uz pomoć klešta ili vakuma šanse za povećanim krvarenjem će biti veće. Istraživanja su takođe pokazla da su veće šanse da ćete preterano krvariti u bolnici, nego kući. Ta istraživanja naravno ne znače da porođaj u bolnici direktno vodi do PPH, ili da ćete ga izbeći ako se porodite kući. Najbitnije je uzeti u obzir kako se žene porađaju pre nego što nastupi treća faza.
Kako bi proizvela oksitocin, porodilja bi trebalo da bude u privatnosti i da se oseća sigurno. Bolnice su retko mesto gde porođaj prođe prirodno i bez ometanja. Ako, tokom porođaja, imate više lekara, svetla su pojačana, i postoji mnogo ometanja, sve to može loše uticati na sporobnost tela da placentu izbaci prirodnim putem.
Žene koje biraju da se porode kod kuće, to rade jer im okruženje daje osećaj sigurnosti i privatnosti. Babice koje prisustvuju kućnim porođajima fokusiraju se na trudnoću i porođaj kao prirodan i normalan proces. Još jedna stvar koja može pomoći u smanjenju šansi za PPH jeste da prvi bebin sat provedete sa njom, u miru i tišini.
