Novinarka Frančeska Flack je za britanski Sun ispričala svoju priču koju vam prenosimo u celosti.
-Dok mi ćerka puzi oko nogu, gledam se u ogledalo i suze mi liju niz obraze. Više ne prepoznajem svoj odraz. Ramena i kukovi su mi širi, butine veće, a poprsje mi se povećalo za nekoliko brojeva - zašto i dalje izgledam trudno devet meseci nakon porođaja?
Dva dana nakon što sam u junu 2020. dobila ćerku carskim rezom, vratila sam se kući i izašla napolje, bilo je jako sunce, hodala sam kao puž do bašte.
Izgledaš kao da si na stomak stavila fudbalsku loptu - rekao mi je očuh. Nisam reagovala na njegov komentar, ali sam se pitala da li stomak danima nakon porođaja treba da bude tako nadut i težak.
- Imate vrlo spora creva - rekao mi je moj lekar dok sam ležala na bolničkom krevetu te večeri nakon što nedelju dana nisam mogla da obavim veliku nuždu.
- Da li je to dobro? - pitala sam na šta mi je on odgovorio da nije.
Nakon urađenog rendgena, sestra me je prevrnula na bok i postavila klistir. 30 minuta sam provela izvijajući se od bolova dok mi se creva nisu konačno praznila. Zabrinuto sam se pitala šta ću uraditi ako mi se ćerka probudi. Nisam mogla da se pomerim s kreveta.
Sve će biti u redu, rekli su. To je samo mala prepreka. Inače ste vitki, vidi se.
Gledajući se u ogledalo moj pogled ide na veliku kvrgu ispod majice. Dosad je već trebalao da se oporavim i telo je trebalo da izgleda mršavije.
Pre trudnoće sam nosila broj 36, a sad broj 40. zbog čega sam izgubila samopouzdanje.
Tokom poslednjih devet meseci, osećala sam nerealan pritisak okoline, skrivala sam svoje telo. Slike svoje nove porodice objavljivljivala sam na društvene mreže tek nakon što bi detaljno proverila da li mi se vidi stomak.
Kačila sam samo fotografije na kojima se nije video stomak, očajnički željna pozitivnih komentara i pohvala na račun mog izgleda.
Čak i kad bih se viđala s prijateljima, osećala sam teskobu jer sam razmišljala šta oni misle kako ja izgledam. Uvukla bih se u helanke za teretanu i široku majicu, nesigurna u svoju odluku kako da oblačim ovo moje novo telo.
Stvorila sam iluziju da sam vratila pretporođajnu težinu. Ali u stvarnosti svako veče bih plakala kad bi videla svoj nadut stomak koji je izgledao još gore s crvenim ožiljkom od carskog reza. Zašto imam hroničnu bolest, mislila sam u sebi. Pogledaj se, ružna si, odgovorio mi je nasilnik u mojoj glavi.
Pored toga što patim od sindroma iritabilnog creva, u 23 godini mi je dijagnostifikovana i Kronova bolest. Prvih par godina potpuno sam poricala da imam hroničnu upalnu bolest creva koja uzrokuje upalu probavnog trakta. Uzimala sam lekove, ali jela sam i pila sve što sam želela, nije mi smetalo vežbanje, drhtala sam od sramote kad god bi me neko pitao šta je Kronova bolest.
Imala sam 29 godina kad sam raskinula s bivšim dečkom. Nakon toga, okrenula sam se više sebi i svom zdravlju, počela sam vode da pijem i jedem hranu koja olakšava simptome Kronove bolesti i IBS-a.
Vežbanje se pretvorilo u terapiju za moj um jer mi je dizanje tegova pomoglo da dobijem kilograme koje sam zbog bolesti izgubila.
Uprkos paranoji koju sam osećala zbog činjenica kako izgleda moj stomak, polako sam počela da se otvaram na svom blogu, Under The Spotlight, kako bih pomogla i drugima da pronađu svoj glas, a da se ne osećaju nelagodno da pričaju o probavi.
Međutim, nakon porođaja, nisam mogla da ne mrziti što imam Kronovu bolest i sindrom iritabilnog creva jer se zatvor vratio gori nego ikad. Osećala sam se neraspoloženo kad god bih se ujutru obukla i stomak mi se proširio ispod odeće tokom dana. Mučila sam se kupujući odeću, kupujući farmerke tri veličine veće samo da bih mogla da ih zakopčam.
Dok sam gledala sajtove za bebe ili surfovala društvenim mrežama, upoređivala sam stomake novopečenih majki s mojim, pogotovo ako su rodile poslemene. Sve to sam radila samo da bih počela ponovo da razmišljam o svom izgledu. Bila sam zarobljena u tom krugu koji mi je povećavao stres.
Kad sam se jedno jutro probudila s frustrirajuće nadutim stomakom i bolom koji se širio niz noge dok sam se naprezala u kupatilu, preseklo me je i bilo mi je dosta. Jedino kako sam sebi mogla da pomognem da povratim kontrolu nad svojim životom jeste da odem kod svog savetnika za Kronovu bolest.
Odlučila sam da prestanem da pratim početnu stranu na društvenim mrežama zbog koje sam imala negativnu sliku o sebi i svom telu. Umesto toga počela sam da pratim razne ljude koji su širili zarazno samopouzdanje.
Rešila sam se odeće koja me je stezala oko stomaka i uništila mi samopouzdanje. Odevne komade kupljene godinama pre trudnoće i zamenila sam onim koje su mi odgovarale.
Slušala sam podkaste i čitala članke i knjige da bih razumela povezanost creva i mozga i počela da tretiram svoje bolesti na drugačiji način shvatajući da je sve to povezano.
Umesto da se opterećujem stomakom, naučila sam kako sebi da pomognem kad nateknem. Zbog Kronove bolesti i sindroma iritabilnog creva saznala sam da su mi creva vrlo osetljiva, baš kao i ja. I to je u redu.
