Kavkaski ovčari su takođe poznati i kao kavkaski planinski psi, ruski psi – medvedi, Baskhan (Karachay) Pariy, Caucasian Ovcharka Dogs…
Poreklo
Kavkaski ovčar jedna je od najstarijih, najdrevnijih Molaser rasa, dok je poreklo ovih gigantskih, zaštitnički nastrojenih pasa i dan danas donekle ostala misterija. Došli su iz regije kavkaskih planina gde su i ostali više od 2,000 godina. Neki veruju da potiču od vukova koji su kasnije pripitomljeni, dok drugi smatraju da su se u njihovo potomstvo umešali mastifi i još neke druge rase.
Mnogi eksperti tvrde da kavkaski ovčar vodi poreklo od ovčarskih pasa koji su migrirali sa Tibeta, ali neki moderni arheološki dokazi ukazuju na to da pasmina datira iz Mesopotamije.
Odakle god da potiču, postali su dragoceni pratioci pastira kavkaskih planina tokom više vekova. Žestoko su čuvali stado ovaca i svoje vlasnike od opasnih divljači kao što su vukovi, kojoti i medvedi. Morali su biti neustrašivi, jaki i zastrašujući budući da su preživljavali na velikim hladnoćama i u teškim uslovima.
Pastiri su uzgajali pse sa njima potrebnim kvalitetima, a pošto je kavkaska oblast jako velika pojavilo se dosta tipova ove vrste, mada su kavkaski ovčari razvijeni u Gruziji postavili standard rase koji je danas priznat od većine kinoloških klubova.
Negde tokom 1900-e, komunistički SSSR počeo ih je koristiti kao zatvorske pse – stražare i koristio ih je i za razvijanje drugih rasa u vojnim odgajivačnicama, za vojnu upotrebu. 1960-ih, istočna Nemačka je ove pse postavila da budu granični čuvari duž berlinskog zida. Kada je 1989-e srušen zid, oko 7,000 pasa je rasterano, a mnogi su dobili porodice u Nemačkoj gde su živeli do kraja života.
Danas su uglavnom porodični saputnici, psi čuvari i čuvari imovine, mada ih u nekim oblastima pastiri i dalje koriste za svoja stada. Zadržali su dosta nekadašnje opreznosti, nedruželjubivosti i ponekad agresivnosti, pa im je potrebna rana socijalizacija kako biste izbegli incidente.
Karakteristike
Ova gigantska pasmina zadivljuje nas svojim izgledom iznova i iznova. Odlikuju je snažni mišići, krupne kosti i dobro držanje. Kavkaski ovčari ili od milja nazivani kavkasci imaju krupnu glavu i gustu dlaku. Zanimljiva je činjenica da se ženke kote samo jednom godišnje.
Visina mužjaka je od 64 do 72 cm, a ženke su nešto niže. Težina se kod mužjaka kreće od 45 pa čak i do oko 70 kg, dok su ženke za 10% lakše. Dostižu težinu od oko 50 do 70 kilograma, u zavisnosti od pola, a životni vek im oko 11 godina. Po temperamantu su brzi, dominantni, sposobni, ineligentni, brzi i veoma zaštitnički nastojeni prema porodici.
Temperament
Ova krupna pasmina je visoko teritorijalna i neće odstupiti od borbe, čak i kad je ispred nje protivnik medved ili vuk. Inteligentni su, odlični zaštitnici i čuvari, ali njihova nezavisna priroda i urođena tvrdoglavost ih čini teškim za obuku, a prirodna nepoverljivost prema strancima i drugim psima može dovesti do agresivnosti ako iznad sebe nemaju čvrstog, doslednog vlasnika koji će im postaviti jasna pravila i ograničenja.
Rasa nije dobar izbor za početnike, pa iako nisu psi sa velikom količinom energije, zbog veličine ne preporučuju se za porodice sa malom decom. Za njih je idealno dvorište sa čvrstom ogradom.
Ipak, uz obuku i socijalizaciju, postaće jaki čuvari, porodični saputnici i uz odgovarajuću dresuru odlični terapeutski psi. Svojim strpljivim, iskusnim vlasnicima uzvratiće nežnošću i naklonošću, što ih čini izvanrednim članovima porodice.
Dresura bi trebala početi što je moguće ranije, a socijalizacija je praktično neophodna jer pomaže u prihvatanju novih ljudi i životinja.
Iako nisu poznati po tome da laju više od ostalih rasa, svakako će upozoriti vlasnike na bilo kakvu opasnost, čak i usred noći, a lavež im je poprilično glasan.
Kavkaski ovčari su odlični porodični psi koji bi trebali da provode vreme unutra sa svojim ljudima što je više moguće. Nemojte ih nikako ostavljati same, zavezane na lancu spolja jer je to odličan put da dobijete agresivnog, nesocijalizovanog i opasnog psa.
Zdravlje
Generalno su zdrava rasa ali i njih, kao i ostale velike rase, često pogađa displazija kukova. Takođe, mogu razviti i kataraktu. Jedan od najčešćih problema sa kojima se suočavaju je gojaznost. Hranite ih onako kako je predviđeno za velike rase, ali trudite se i da budu aktivni. Njihovu težinu bi trebao da prati veterinar, koji će vam prepisati i određen režim ishrane, kao i sistem vežbanja. Najverovatnije ćete dobiti savet da svog kavkasca hranite manjim, a češčim obrocima u toku dana kako bi se izbeglo nadimanje.
Društvenost – Slaganje sa decom i ljubimcima
Kavkasci mogu biti lojalni i divni porodični ljubimci, čak i prema deci, ali je veoma bitno da sa dresurom počnete na vreme. U njihovoj prirodi je da budu oprezni prema strancima, nekada i do tačke agresije, a ukoliko ih odmalena niste naučili, neće se dobro slagati sa ostalim psima.
Često se dešava da grubu igru nepoznate dece shvate kao napad na članove porodice i u tim slučajeva će prevagnuti njihovi prirodni, lovački instikti (tada mogu biti i agresivni).
Upamtite, oni su odgajani da budu snažni i zaštitnički nastrojeni i neće ni tren oklevati da sačuvaju porodicu od potencijalnih pretnji.
Kao i kod svih pasa, uvek nadgledajte njihovu interakciju sa decom kako biste izbegli incidente. Čak i sa dobro obučenim kavkaskim ovčarima, njihova veličina može predstavljati problem, pa pomno pratite da igra sa vašim mališanima ne izmakne kontroli i da ne dođe do povreda. Najpogodniji su za domove sa starijom decom i bez drugih kućnih ljubimaca.
