Za novogodišnje i božićne praznike okuplja se cela porodica, kuvaju i spremaju razne đakonije, pije kuvano vino, deca pakuju kofere i vraćaju se kućama da u roditeljskom domu proslave praznike.
Dok tate odlaze u nabavku, vredne mame spremaju tortu, a deca imaju poseban, obožavan zadatak - da okite jelku. Zelenu, raskošnu, svetlucavu, veličanstvenu. Bez nje Nova godina se ne može zamisliti.
Kićenje jelke je opštehrišćanski običaj, a da li znate odakle potiče?
Ruska bajka bajka otkriva:
Kada se rodio Hristos, zvezda sa neba je vodila mudrace sa Istoka, pokazujući im put sve do pećine u kojoj se nalazila Bogorodica sa Hristom. Iznad pećine u kojoj je Hristos rođen, rasla su tri drveta - bor, kedar i jela.
Njih je obasjala svetlost Hristovog rođenja, pa su poželeli da i oni nešto poklone. Kedar je zatresao svoje grane i pred pećinu su pale iglice prepune divnog mirisa. Bor je spustio najlepše šišarke. Sirota jela je gorko plakala, jer ona nije imala mirisnog ulja u iglicama, niti šišarke. Jeline suze je videla zvezda, pa se sažalila. Zbog njene velike želje da daruje Hrista, nije dozvolila da ostane tužna u toj noći. Poslala je jednu malenu zvezdicu da se spusti na vrh jele. Tada je ona zasjala zvezdanom svetlošću i, duboko se klanjajući, spustila zvezdicu pred pećinu gde je u jaslama na slami ležao Hristos. Zato se i danas na vrh jelke stavlja zvezdica, kao znak i znamen ljubavi prema Hristu.
Jelka se kiti u susret Božiću, a darovi ispod nje su podsećanje na Hristovo rođenje, na najveći dar koji je ikada ljudima dat. Upravo ta radost treba da obraduje dečicu.
Ranije se jelka kitila bombonama, kolačima, crvenim jabukama i drugim jestivim đakonijama. Koristile su se i sveće, mašne od papira i poklončići, a grudvice od vate na granama predstavljale su sneg. Danas se ukrasi uglavnom kupuju, ali ima nešto što se ne menja i nikada neće promeniti, a to su radost i sreća sa kojom deca kite jelku!
Ekipa redakcije Stila je okitila jelku, Deda Mraze, čekamo te!
