Svako drvo je živ organizam koji brine o sebi, ali i o drugom, "komšijskom" drveću. Neke radnje i procesi koji se mogu uočiti kod nekih vrsta drveća tokom njihovog životnog veka zaista oduzimaju dah, piše National Geographic Srbija.
1. Drveće može da eksplodira
Jedna vrsta mlečike koja živi u tropskim predelima (Hura Crepitans) u svakom svom delu sadrži otrovne komponente. Seme ovog drvete eksplodira toliko jako da može da povredi životinje i ljude koji mu se nađu u blizini. Iako je ovo pozitivno, ukoliko imamo na umu razmnožavanje, sam čin eksplozije može biti fatalan po život. Zbog svog neobičnog svojstva još se naziva i Drvo dinamit.
2. Jedna vrsta ima neobične čuvare
Na bagremovom drvetu žive i njegovim sokovima se hrane mravi koji ga čuvaju od drugih bića u prirodi, recimo biljojeda. Na taj način mravi dobijaju kvalitetnu hranu, a drvo svoje lične čuvare.
Kako pravilno odgajati kaktus: Najlepša dekorativna biljka!
3. Drvo samoubica
Novootrkivena vrsta palminog drveta mora da uvene da bi se razmnožavala. Ovo drveće troši mnogo energije kako bi privuklo oprašivače, pre svega je umire vrlo brzo nakon razvoja plodova. Deblo je visoko oko 18 metara, a široko oko pet metara, dok njegovo lišće raste tako da formira oblik piramide.
4. Da li su ova stabla besmrtna?
Dreveće spada u najstarije žive organizme na našoj planeti. U Švedskoj postoji jela koja potiče još iz ledenog doba. Tajna dugovečnosti ovog drveta je u njenoj misterioznoj sposobnosti da klonira samu sebe. Kada deblo izumre, odmah izraste novo, tako da je u suštini najstariji deo ove jele njen koren.
5. Drveće koje samo sebe đubri
Istraživači su otkrili specifičnu sposobnost drveća koja se ispoljava kada se stablo iseče. Panj koji ostaje privlači azot iz vazduha kako bi nahranio prostor oko sebe - tlo i travu. Ova sposobnost je najizraženija kod drveća koje raste u tropskim šumama. Što se tiče načina koji hrane sebe, primećeno je da takva stabla upijaju ugljenik, koji im pomaže u regeneraciji.
6. Drveće može i samo sebe leči
Kako bi živele što duže i bilo zdravo, neke vrste drveća same odbacuju svoje obolele delove. Ovom metodom drvo zaustavlja širienje bolesti i svoju energiju i hranljive materije koristi za izdanke.
Neuspeh, bolest, loš osećaj: Evo kako da izbacite negativnu energiju iz doma!
7. Drveće je u stanju i da plače
Francuski naučnici su zabeležili zvuk koji drveće proizvodi kada prolazi kroz bol ili stres, a on podseća na zvuk mehurića. Naime, tokom sušnih perioda, drveće izvlači tečnost iz sviih svojih delova, a ono što čujemo je proces "plakanja" koji stručnjaci nazivaju kavitacijom.
8. Drveće koje pamti
Tokom proučavanja topola, naučnici su došli do zaključka da određene vrste reaguju na svoje okruženje na osnovu pređašnjeg iskustva. Naravno, reč je o molekularnom iskustvu. Naučnici su, naime, isekli delove stabla s dvaju različitih stabala, ali svi procesi koji su usledili odvijali su se na identičan način. Važan zaključak je da drveće pamti uslove u kojima je nastalo i da svoju memoriju koristi i kada se nađe na drugačijem terenu.
9. Govor lišća
Komunikacija između drveća odvija se u ispod tla, smatraju eksperti. Ekolog Suzan Simar došla je do otkrića da drveće komunicira preko korena. Uz pomoć simbiotičkih gljivica, drveće može da razmenjuje neophodne materije. Simarova je, takođe, opisala i fenomen "majke drveta". To drveće je obično veliko i staro i obično je povezano je s drugim drvećem tako da na neki način simboliše srce šume.
10. Zapaljivo drveće
Drvo eukaliptusa stvara zapaljiv sloj na površini tla. Ukoliko bi buknula vatra, požar bi za nekoliko minuta zahvatio čitavu šumu. Godine 1991, u jednom takvom požaru je poginulo 25-oro ljudi i izgorelo tri hiljade domova na brdima Berkli (popularno: Oklandska brda) u Kaliforniji.
Da li smete da kročite: 3 jeziva mesta na zemlji koje nauka ne može da objasni! (FOTO)
