Pitanje da li dete više nasleđuje osobine od majke ili od oca vekovima intrigira roditelje. Iako se izgled, karakter i sposobnosti deteta oblikuju kroz složenu kombinaciju gena oba roditelja, naučna istraživanja ukazuju na to da pojedine osobine mogu biti povezane sa genima koji dolaze sa određene strane porodice.
Jedna od najčešćih tema jeste inteligencija – da li dete „povlači“ pamet na majku ili oca?
Inteligencija se često povezuje sa majčinim genima
Prema pojedinim istraživanjima, geni koji imaju važnu ulogu u razvoju kognitivnih sposobnosti nalaze se na X hromozomu. Žene imaju dva X hromozoma (XX), dok muškarci imaju jedan X i jedan Y hromozom (XY), zbog čega se smatra da majka može imati značajan genetski doprinos u prenošenju određenih gena povezanih sa razvojem mozga.
Kako navode naučnici, upravo zbog načina na koji se X hromozomi nasleđuju, postoji mogućnost da deca neke od gena povezanih sa inteligencijom češće dobijaju od majke. Ipak, stručnjaci naglašavaju da inteligencija nije određena samo jednim genom niti zavisi isključivo od roditelja.
Na razvoj sposobnosti utiču brojni faktori – genetika oba roditelja, okruženje u kojem dete odrasta, obrazovanje, način komunikacije u porodici, podsticanje radoznalosti i emocionalna sigurnost.
Očevi geni mogu imati važnu ulogu u drugim osobinama
Istraživanja genetike pokazuju da očevi geni takođe imaju veliki uticaj na razvoj deteta. Oni učestvuju u oblikovanju brojnih fizičkih karakteristika, metabolizma, telesne građe i drugih naslednih osobina.
Neki naučnici su proučavali način na koji se majčini i očevi geni aktiviraju u različitim delovima organizma. Eksperimenti na životinjama pokazali su da različiti geni mogu imati različite uloge u razvoju mozga i tela, ali rezultati ne znače da se sve osobine kod ljudi mogu jednostavno pripisati jednom roditelju.
Od koga deca nasleđuju lepotu?
Kada je reč o fizičkom izgledu, odgovor je mnogo složeniji. Boja očiju, oblik lica, visina, građa tela, kosa i mnoge druge karakteristike nastaju kombinacijom velikog broja gena koje dete dobija i od majke i od oca.
Zato dete može imati oči na majku, osmeh na oca, oblik nosa na baku ili visinu na dedu. Genetika često pravi jedinstvenu kombinaciju osobina koja ne mora biti identična nijednom roditelju.
Pored naslednih faktora, na izgled utiču i životne navike, ishrana, fizička aktivnost i zdravlje.
Majčina ljubav utiče na razvoj mozga
Iako genetika ima važnu ulogu, naučnici sve više ističu koliko su prve godine života značajne za razvoj deteta. Emocionalna povezanost sa roditeljima, posebno osećaj sigurnosti i podrške, mogu snažno uticati na razvoj mozga.
Istraživanja Univerziteta u Vašingtonu pokazala su da deca koja su odrastala uz toplinu, razumevanje i emocionalnu podršku imaju razvijeniji hipokampus – deo mozga koji je važan za pamćenje, učenje i regulaciju stresa.
Kod dece koja su dobijala adekvatnu emocionalnu podršku primećene su razlike u razvoju određenih moždanih struktura u odnosu na decu koja nisu imala takvu vrstu povezanosti sa roditeljima.
Inteligencija nije samo ono što nasledimo
Iako geni mogu postaviti određene predispozicije, oni nisu jedina stvar koja određuje koliko će dete biti uspešno, kreativno ili sposobno za učenje.
Podsticajno okruženje, razgovor sa detetom, čitanje, igra, razvijanje samostalnosti i podrška roditelja mogu imati ogroman uticaj na razvoj njegovih sposobnosti.
Zato se može reći da dete od roditelja nasleđuje određeni genetski potencijal, ali način na koji će se taj potencijal razviti zavisi od ljubavi, pažnje, iskustava i okruženja u kojem odrasta.
