Još 2020. godine pisalo se o Kristini Jevtušenko, tada 22-godišnjoj devojci iz sela Jelizavetopoljsko u Kartalinskom okrugu, koja je praktično preko noći postala „majka“ svojoj mlađoj braći i sestrama. Nakon što su ostali bez roditelja, odlučila je da ih ne razdvaja i preuzela je potpunu brigu o njima.
Porodica je bila veoma brojna – ukupno osmoro dece. Njihov otac preminuo je 2015. godine od raka, a majka nije uspela da se oporavi od tog gubitka. Već naredne godine umrla je od srčanih problema, ostavivši decu bez oba roditelja.
Kristina je tada imala samo 18 godina. Upravo je završila srednju školu, ali je donela odluku koja će joj potpuno promeniti život – nije želela da njena braća i sestra završe u različitim hraniteljskim porodicama ili ustanovama. Uspela je da dobije starateljstvo nad njima i tako sačuva porodicu na okupu.
U vreme intervjua za jednu rusku televiziju jedan od braće već je bio punoletan i školovao se za varioca u Kartalima, dok je pod njenim starateljstvom ostalo petoro dece. Najstariji među njima, Konstantin (Kosta), imao je 17 godina, a najmlađi Ženja samo sedam i spremao se za polazak u prvi razred.
Svi zajedno živeli su u velikoj porodičnoj kući na selu i sami vodili domaćinstvo.
Svaki dan počinje veoma rano
Kristina ustaje među prvima. Njeno jutro počinje u kuhinji, gde priprema doručak za celu porodicu. Pošto ih ima mnogo, kuva u velikim šerpama. Najčešće pravi mlečnu kašu kako bi svi imali topao obrok pre početka dana.
Dok se doručak kuva, neko od dece već odlazi u dvorište da nahrani životinje. U malom objektu koji je još njihov otac sagradio žive guske, kokoške i zečevi.
Nekada su imali čak šest krava, ali su ih prodali jer briga o njima zahteva mnogo vremena i fizičkog rada.
„Krave traže posebnu negu. Leti ih treba svakodnevno voditi na ispašu, čuvati ih na livadama i vraćati kući. Ja za to jednostavno nisam imala vremena, pa smo zaključili da je mnogo praktičnije da držimo životinje o kojima je lakše brinuti. Zečeve smo nabavili tek nedavno i za sada ih imamo trinaest“, ispričala je Kristina.
U kući svako ima svoje obaveze
Posle doručka niko ne ostavlja posao drugima. Deca sama sklanjaju sto, peru sudove i sređuju kuhinju.
Da bi sve funkcionisalo bez većih problema, u porodici postoji jasna podela poslova. Svako zna šta treba da radi i kada je njegov red.
Naravno, kao i u svakoj brojnoj porodici, povremeno dolazi do rasprava. Deca se ponekad prepiru oko toga ko je sledeći na redu za određeni posao ili pokušavaju da izbegnu neku obavezu, ali Kristina kaže da na kraju uvek pronađu zajedničko rešenje.
„Svi znaju da rade kućne poslove. Svakoga dana usisavaju kuću i smenjuju se u tome. Kada u kući živi petoro dece koja stalno trče, igraju se i prave nered, potpuno je normalno da se svakodnevno čisti“, kaže ona.
Bašta i domaćinstvo mnogo znače porodici
Pored poslova u kući, svi pomažu i u bašti.
Porodica sama uzgaja veliki deo povrća koje jede, pa na taj način štedi novac i ima sveže namirnice tokom cele godine.
U njihovoj bašti rastu paradajz, krastavci, šargarepa, luk i cvekla.
Kada dođe vreme za radove, dečaci čupaju korov, zalivaju biljke i pomažu oko svega što je potrebno.
Kristina kaže da joj veliku pomoć pruža i stariji brat Artem, koji tada ima 21 godinu.
Kada dođe kući sa školovanja, preuzima najteže fizičke poslove koje ona sama ne može da obavi.
On, na primer, kolje zečeve za meso, a kada je trebalo pripremiti baštu za novu sezonu, zajedno sa mlađom braćom prekopao je celu zemlju kako bi mogli da posade rasad paradajza.
Škola od kuće tokom pandemije
U vreme pandemije koronavirusa deca nisu odlazila u školu, već su nastavu pratila od kuće.
Svako jutro nastavnici su elektronskom poštom slali zadatke, a do 17.30 svi urađeni zadaci morali su da budu poslati nazad.
Da bi to bilo moguće, Kristina je ranije kupila dva laptopa namenjena školovanju dece.
Međutim, znala je da će uskoro morati da nabavi još jedan računar, jer je najmlađi Ženja trebalo da krene u prvi razred.
Posebna priprema za školu
Kristina nije želela da njen najmlađi brat nespreman uđe u školu.
Mesecima je radila sa njim kod kuće, učila ga da čita, piše i savladava osnovne zadatke.
Na vreme je kupila i školske udžbenike kako bi 1. septembra imao sve što mu je potrebno.
„Prvi razred je najteži period za svako dete jer tada mora da se navikne na školu, obaveze i novo okruženje. Pre nekoliko godina isto tako sam pripremala mlađu sestru Dašu. Danas ona ima osam godina i završava drugi razred, a na jesen kreće u treći“, objasnila je Kristina.
Slobodno vreme i snovi o boljoj budućnosti
Kada završe sve obaveze, deca najveći deo slobodnog vremena provode napolju.
Kristina im je kupila bicikle, pa dečaci gotovo svakodnevno voze kroz selo, druže se i igraju.
Iako vole život na selu, Kristina sanja da se jednog dana zajedno presele u grad, makar u obližnje Kartale.
Veruje da bi tamo njena braća i sestra imali mnogo više mogućnosti za razvoj – mogli bi da pohađaju sportske i umetničke sekcije, različite kurseve, upoznaju nove prijatelje i lakše pronađu interesovanja koja bi im pomogla da izgrade bolju budućnost.
Stil / Все шоу программы
