Strah od samoće i novog početka, nedostatak nade i vere da se stvari mogu promeniti, zavisnost od partnera, bilo u psihičkom, bilo u emocionalnom ili ekonomskom smislu, najčešći su razlozi što ljudi pristaju na kompromise, pa često i ceo život ostaju u partnerskom odnosu koji ih ne ispunjava. Da bi izbegli agoniju suočavanja sa sopstvenim strahovima i ulazak u zonu nepoznatog i da bi se zaštitili od pritisaka, kritike i neodobravanja društva, mnogi radije ostaju u neiskrenim odnosima do kraja života. Ipak, ostajući u takvom odnosu, trajno potiskuju svoje stvarne emocionalne potrebe.
- Da bi izbegli bol zbog suočavanja sa istinom, energiju često usmeravaju na decu, kuću, druženja, hobije ili se u potpunosti posvećuju poslu. Ali koliko god potiskivali svoje potrebe, nikad ih u potpunosti ne mogu potisnuti, jer ako emocionalni segment nije zadovoljen, uvek će osećati prazninu. Kad ona počne jače da se manifestuje, moguće je da će ispunjenje i bliskost potražiti van partnerskog odnosa. Ljudi koji tako kompenzuju svoj emocionalni manjak retko uspevaju da zadovolje svoje potrebe, jer u takve odnose najčešće nisu spremni da uđu otvorenog srca i bez osećanja krivice. Emocije koje se pritom razviju obično nisu istinske ni zrele, nego su odraz nezadovoljstva vlastitim životom, kažeJasenka Jugović, bračni i porodični psihoterapeut.
Osvestite situaciju u kojoj ste se našli
Kad je jedna strana spremna da ostavi sve i posluša svoje srce, kod njih tada počnu da se javljaju krivica i odgovornost prema porodici, naročito prema deci, koju žele da zaštite od bola i odrastanja samo s jednim roditeljem. Pritom zaboravljaju da je brak u kom postoji nesklad između dvoje ljudi, u kome nema bliskosti, iskrene komunikacije ni poštovanja, toksičan za celu porodicu.
Kada ljudi smognu hrabrosti da izađu iz neadekvatnog odnosa, tek onda počnu da osvešćuju sve laži koje su godinama potiskivali. Tada shvate koliko su dragocenih godina uludo potrošili, koliko lepih životnih iskustava propustili i koju su cenu su platili da bi im život bio u prividnoj ravnoteži.
Ne ulazite prebrzo u novi odnos
Umesto da neko vreme budu sami sa sobom i da bol koji se javio zbog prekida transformišu u nove životne vrednosti, što će im omogućiti da u život privuku drugačiju osobu, većina, da bi nadoknadila propušteno i lakše prebrodila ličnu krizu, želi što brže da uđe u novi odnos. Tako zapravo potiskuju svoj bol, istovremeno blokirajući proces vlastitog isceljenja. Ako u takvom stanju i započnu novu vezu, i taj odnos će vrlo brzo poprimiti ista destruktivna obeležja kao i onaj iz kog su izašli.
Sve dok razmišljaju o onome što se dogodilo, imaju osećaj da su povređeni, a prema bivšem partneru još gaje emocije, ne treba da pokušavaju da ostvare novi odnos, jer se u takvom stanju svesti često dogodi još neprijatnije iskustvo. Tek kad sami sebe prestanu da sažaljevaju, kad su u stanju da u potpunosti prihvate sve što se dogodilo, spremni su za novog partnera.
Odbolujte i krenite dalje
Budite iskreni prema sebi, i ako ne postoje stvarni razlozi koji bi vas sprečili da izađete iz neadekvatnog odnosa, učinite to što pre. Ne preduzimajući ništa, činite sebi štetu, odgađate vlastiti život i umanjujete mogućnost za nove životne prilike. Kad se ohrabrite na prekid, dozvolite sebi razdoblje tugovanja i prilagođavanja na nove životne okolnosti. A kada odbolujete i počnete da odišete pozitivnom energijom, ljudi će početi da vas primećuju i da uzvraćaju na isti način. Tek tada, oslobođeni svih destruktivnih obrazaca ponašanja, svesni sebe i svoje vrednosti, bićete sposobni da privučete pravu osobu.
