U Jugoslaviji, ljudi su živeli onako kako je društvo nalagalo. Od njih se očekivalo da rano osnuju porodicu i vredno rade za dobrobit svoje zemlje. Ljudi su bili procenjivani na osnovu svog pogleda na svet i postupaka, za koje se očekivalo da budu zasnovani na moralnim standardima. Novcu, kao i položaju, pridavao se mnogo manji značaj.
Žene su se u to vreme suočavale sa dvostruko teškim teretom. Bile su obavezne ne samo da odgajaju novu generaciju jugoslovena, već i da podržavaju određene vrednosti. Mnoge od tih vrednosti nam danas deluju bizarno, ali u to vreme, njihovo zanemarivanje se smatralo potpuno neprihvatljivim.
1. Nepristojan jezik
Nepristojan jezik je bio strogo kažnjavan. Javne uvrede su čak mogle dovesti do zatvora i do šest meseci. Po pravilu, samo su muškarci međusobno koristili nepristojan jezik. Psovanje u prisustvu žena i dece bilo je strogo zabranjeno! Što se tiče žena, ako im nije bilo dozvoljeno da čuju nepristojan jezik, bilo im je još više zabranjeno da ga koriste u govoru.
2. Moda nije bila prioritet
Misli žene u Jugoslaviji bile su prvenstveno zaokupljene radu i napretku njene porodice i države. U to vreme, bilo je neprihvatljivo biti opsednut modom, čitati časopise ili pohađati kurseve šminkanja (mada verovatno ti kursevi tada nisu ni postojali). Skroman, uredan izgled, i ništa više, smatrao se ključem lepote. Visoke potpetice, nakit i mini suknje smatrani su neprihvatljivim u svakodnevnom životu. Bilo je dozvoljeno nositi ih samo na praznike, čiji se broj mogao izbrojati na prstima jedne ruke. Prelazak granice nije bio dozvoljen. U suprotnom, žena je bila osuđena na osudu i nezvaničnu etiketu "žene sumnjivog morala".
3. Domaćica kao zanimanje
Svaka udata žena automatski je postajala čuvarka doma. Čitavo domaćinstvo je palo na njena pleća, a traženje od muža da kuva večeru nije dolazilo u obzir. Zato je svaka devojka od malih nogu učila da kuva, šije, mesi, vodi računa o mlađim članovima porodice kako bi se pripremila za ulogu majke.
4. Zasnivanje porodice je bila svrha života
Ljudi u Jugoslaviji su rano zasnivali porodice. Žene su se obično udavale pre 21. godine. Rađanje dece nije bilo nešto što se od njih očekivalo da odlažu, pa su se prvorođenčad rađala ubrzo nakon venčanja. Rođaci su podsticali mladence da požure, radije poklanjajući kolica i novac za dečiju sobu kao svadbene poklone, tiho šapućući: "Kada će da zakmeči?"
5. Devojka je imala jednog momka koji joj je uskoro postajao muž
Danas imamo potpunu slobodu izbora. Možemo iskušavati sudbinu i tražiti sreću na aplikacijama za upoznavanje, menjati partnere i imati ležerne susrete sa mirnom dušom. U Jugoslaviji je to bilo neprihvatljivo. Svaka veza koja je išla dalje od ležernog ćaskanja na klupi smatrala se sramotnom. Čak i tokom plesa, pritiskanje kukova zajedno ili dodirivanje struka partnera bilo je zabranjeno. A da ne govorimo o trudnoći pre braka. Devojka koja bi zatrudnela pre braka, garantovala je sebi javnu sramotu, a i svom detetu kojeg su svi nazivali pogrdnim imenima.
6. Razvodi nisu dolazili u obzir
Razvodi su podjednako bili neodobravani. Po pravilu, to su bili izolovani incidenti. Muškarcima je bilo lakše. Nakon razvoda, mogli su da pronađu novu ljubav i zaborave prošlost, ali žene su uglavnom smatrane „raspuštenicama“, obavijenim sramotom do kraja života. Matična služba je, inače, takođe temeljno grdila parove koji se razvode, a kolege su ih gledale sa krajnjim neodobravanjem.
