Priča o maloj Juliji Miošenko iz Belorusije često se naziva „beloruskom Maddie McCann“, zbog misterije koja je godinama pratila njen nestanak i očajničke potrage roditelja. Sve je počelo 21. oktobra 1999. godine, kada su Viktor Moišenko i njegova četvorogodišnja ćerka Julia putovali vozom iz Belorusije ka Rusiji.
Putovanje koje je trebalo da bude sasvim obično pretvorilo se u noćnu moru koja će trajati gotovo dve decenije.
Trenutak koji je promenio sve
Tokom vožnje, Julijin otac Viktor je zaspao. Kada se probudio, devojčice više nije bilo. Nestala je bez traga, kao da je isparila iz voza.
Tražio ju je od vagona do vagona, vidno uplašen, čak su zaustavili voz da bi izvršili pretragu.
Ubrzo je pokrenuta opsežna potraga. Policija, porodica i brojni volonteri tragali su za bilo kakvim tragom koji bi mogao da ukaže gde je dete nestalo. Pretraživane su stanice, vagoni, okolna mesta — ali bez uspeha.
Kako su dani prolazili bez rezultata, slučaj je postajao sve misteriozniji, a pritisak na porodicu sve veći.
Sumnje koje su dodatno slomile roditelje
Kako policija nije uspevala da pronađe Juliju, istraga je krenula u drugom pravcu. Umesto odgovora, roditelji su se suočili sa optužbama. Viktor i njegova supruga Ljudmila našli su se pod sumnjom da su umešani u nestanak, pa čak i ubistvo sopstvenog deteta.
Iako nikada nisu pronađeni dokazi koji bi potvrdili te tvrdnje, sumnja je ostala da visi nad njima godinama. Sve do 2017. godine, kada su podvrgnuti poligrafskom testiranju koje su uspešno prošli, nisu bili oslobođeni tog tereta.
Za njih je to bio dodatni udarac — ne samo da su izgubili dete, već su morali da dokazuju sopstvenu nevinost.
Godine očaja i nade
Dve decenije su živeli između tuge i nade. Nikada nisu prestali da veruju da je njihova ćerka živa.
U međuvremenu, Julijin život odvijao se potpuno drugačije. Kada ju je policija u Rusiji pronašla, ispostavilo se da se seća samo fragmenata iz detinjstva — putovanja sa muškarcem i ženom koji su je skrivali. Nije znala gde je bila ni zašto je ostavljena.
Zanimljivo je da je govorila sa beloruskim naglaskom, što je bio jedan od ključnih tragova koji su ukazivali na njeno poreklo.
Novi život bez sećanja na prošlost
Pošto ruske vlasti nisu uspele da pronađu njene biološke roditelje, Julia je završila u domu za nezbrinutu decu. Kasnije je usvojena i započela novi život, bez saznanja o svom pravom identitetu.
Ipak, osećaj da nešto nedostaje nikada je nije napustio. Godinama je pokušavala da otkrije ko je zapravo i odakle dolazi.
Istina koja je pronašla put
Preokret se dogodio zahvaljujući njenom partneru Iliji Kriukovu (31), koji je istražujući na internetu naišao na priču o nestaloj devojčici iz Belorusije. Sličnosti su bile previše velike da bi bile slučajne.
To je pokrenulo niz događaja koji su doveli do ponovnog susreta. Ubrzo je urađena DNK analiza koja je potvrdila ono što su svi u dubini duše već osećali — Julia je zaista njihova izgubljena ćerka.
Susret posle dve decenije
Ponovni susret bio je emotivan i težak za sve. Reči su bile suvišne, emocije su govorile više od svega:
"Dvadeset godina je kao cijeli život, ali nikad nismo izgubili nadu. Verovali smo i tako smo se našli", rekla je mama Ljudmila.
Julia je opisala trenutak ponovnog susreta kao nešto što će zauvek pamtiti:
"Svi smo plakali. Nismo mogli ni razgovarati, samo smo plakali i grlili se. Roditelji su mi rekli da me dugo traže i verovali su da će me jednog dana naći. Majka me nije mogla pustiti, sedela sam joj u krilu kao da sam devojčica, a ona me nije puštala. Nisam našla samo roditelje nego i brata i sestru", kaže Julia.
Majka Ljudmila se prisetila i godina potrage koje su iza njih:
"Danima smo sve pretraživali, svaki voz od Minska do Osipovichija i natrag, ispitivali smo putnike jesu li videli Juliju, fontane, trgovine, napuštene kuće, sve smo proverili. Bilo je neverojatno bolno, sve te godine tuge, ne znajući šta se zaista dogodilo sa našom ćerkom, niti smo mogli da zamislimo scenario", rekla je Ljudmila.
Dve decenije razdvojenosti nisu uspele da izbrišu vezu između roditelja i deteta. Uprkos sumnjama, optužbama i beskrajnoj neizvesnosti, nada je opstala.
