Mnogi ljudi se plaše da naglas govore o ovakvim stvarima, ali se o njima sve češće priča šapatom: zašto nekome kuća uvek miriše na pite i odzvanja dečjim smehom, dok drugi nedeljama doživljavaju potpunu tišinu i ne javljaju se ni vikendom?
Moram da priznam – ponekad razlog nije samo zauzet raspored dece ili njihova "nezahvalnost". Dosta često, odrasli sinovi i ćerke izbegavaju posete ne zato što ne vole svoje majke, već zato što se u njihovom društvu osećaju neprijatno, ukočeno i obeshrabreno.
Godinama posmatram porodice svojih prijatelja i rodbine i jasno mogu da uočim nekoliko osobina koje gotovo sigurno vode u otuđenje ako se ne promenite.
Evo tri najopasnije osobine koje polako, ali sigurno oduzimaju ženi najvažniju radost – viđanje dece i osećaj da ste im dragi.
1. Beskrajna žrtva
Prva osobina je stalno podsećanje deteta: "Sve radim za tebe."
Svaki razgovor pretvara se u tih melodiju o neprospavanim noćima, uloženom novcu, trudu i godinama. Čini se kao da očekujete zahvalnost, ali se umesto toga gomilaju prekori – posete postaju osećaj dužnosti, a ne radosti.
Poznajem ženu čiji sin odmah odlazi na posao posle ručka. Ona ne razume – toliko se trudi za njega. A on je umoran od stalnog „Posvetila sam ti život, a ti i dalje radiš svoje.“
Takve rečenice nose teret koji niko ne bi dobrovoljno podneo. Postepeno, dete dolazi ređe i zove još ređe, jer niko ne želi da bude uzrok tuđe tuge, čak ni sopstvene majke.
2. Kontrola nad svime
Druga opasna osobina je želja da se sve drži pod kontrolom. Mnoge majke ne mogu da puste svoju decu ni kad odrastu. Saveti, uputstva i kritike ispunjavaju gotovo svaku posetu: kako izabrati partnera, gde školovati unuke, zašto kupiti novi auto umesto starog – svaki detalj života se komentariše.
Krajnji rezultat? Deca se povlače i radije drže podalje nego da slušaju predavanja ili objašnjenja.
"Samo sam zabrinuta", kažu majke. Ali kada se ne poštuju granice odraslog deteta, nestaje i poverenje i želja da posete dom radi uživanja.
3. Fokus na negativno
Treća osobina je stalna kritika i fokus na loše, koji zaražava i druge.
Postoje majke koje uvek pronalaze razlog za nezadovoljstvo: ne oblačiš se kako treba, ne zarađuješ dovoljno, retko dolaziš – čak i ako doneseš poklon, čućeš da ga nisi trebala kupiti.
Umesto podrške – ubod.
Umesto zahvalnosti – nezadovoljstvo.
Praznici su obeleženi prekorevanjem, a posete se pretvaraju u ispitu koji je nemoguće položiti. Čak i najstrpljivija deca postaju povučena. Ne možete stalno slušati da je sve pogrešno, da ste nepopravljivi. Umesto želje da se dele vesti, javlja se strah: "Više me neće pohvaliti." I onda nestaju pozivi i iznenadne posete – da bi se izbeglo zaglavljivanje u ciklusu tuđeg nezadovoljstva.
Kako izbeći otuđenje
Jasno je – niko ne postaje takva majka namerno. Ove osobine često proizilaze iz ljubavi, straha ili anksioznosti. Ali nijedna odrasla osoba ne može živeti pod stalnim teretom prekora, kontrole i kritike. Sve to otuđuje i tera ljude da traže radost van doma.
Ako se prepoznajete u ovome, razmislite: starost može biti srećno vreme, kada vas kod kuće dočekuju toplina, razumevanje i iskrena želja da vam ugode – bez uslova. Deca i dalje mogu pomagati, ali mi ne želimo dužnost, već istinsku bliskost.
Naučite da budete angažovana, dobar slušalac, da se oslobodite zamerki i uživate u malim stvarima. Tada će čak i najzauzetiji sin ili unuka uvek naći vremena da dođu, pozovu ili zagrlе – jednostavno zato što im je dobro u vašem društvu.
