Jasminu iz Kragujevca je majka kao bebu povila u plastičnu kesu i dala u dom: "Kad me je videla posle 35 godina, pala je na pod"

Kao tek rođena beba, bez mogućnosti da bira sudbinu, Jasmina Stojanović (35) iz Kragujevca započela je život na način koji bi mnoge slomio. Sa samo četiri meseca, završila je u Centru za socijalni rad – umotana u kesu, jer njena majka nije imala ni za osnovne stvari poput pelena. Iz tog perioda nije ponela fotografije, zagrljaje ni uspomene, već tek minđuše i lutku-bebu koja plače.

Ljubav koja nije izdržala teret stvarnosti

Kao vrlo mlada, sa svega 19 godina, Jasminina majka ušla je u vezu iz koje je rođena ljubav, ali i životna drama. Ono što je počelo kao romansa, završilo se napuštanjem i borbom za goli opstanak. Prema Jasmininim rečima, odlazak njenog oca ostavio je majku bez oslonca i gurnuo je u situaciju u kojoj je izgubila i dete.

- Moja majka je bila samo devojka od 19 godina kada se zaljubila u mog oca. Njihova ljubav bila je velika, ali ne i ravnopravna. Majka je volela celim srcem, dok je otac bio boem - čovek nemirnog duha, koji je voleo kafane i slobodu više nego porodicu. Kada sam se rodila, nije ostao uz nas. Ostavio je moju majku samu da se suoči sa svim. Moja majka je ostala sama, sama otišla da se porodi i sama me je izvela iz bolnice. Potom je bila kod njene majke, moje babe, a oca nije imala jer je umro jako mlad. Rekla mi je da su je terali da se uda jer je baba ostala mlada udovica sa četvoro dece i nije nigde radila, a onda je došla i beba i da nije mogla sa svojima više da izdrži. Čuvala me je do četvrtog meseca i onda je sa babom otišla u Centar za socijalni rad i potpisala je papire da ja idem u hraniteljsku porodicu. Ona je to potpisala i naljutila se na svoju majku, pa je otišla kod svoje babe - priča Jasmina.

Dom u kom je ljubav bila jača od krvi

Iako je siromaštvo odredilo prve mesece njenog života, sudbina je Jasmini podarila novu priliku. Sa šest meseci poverena je hraniteljskoj porodici iz Miloševca, koja joj je pružila sve ono što joj je nedostajalo – sigurnost, toplinu i osećaj pripadnosti.

Hranitelji je nikada nisu izdvajali od svoje biološke dece. Naprotiv, Jasmina je bila mezimica, dete koje je raslo okruženo brigom i pažnjom, bez osećaja da je manje vredna ili drugačija.

- Moja majka stvarno nije imala. Nisam bila povijena ni u pelenu, već u kesu. Baba je dolazila povremeno da me obiđe toga se jedino sećam. Sećam se i da mi je majka za sve to vreme kupila jedne minđuše i lutku-bebu što plače i to je bilo sve. Ja sam predana u srpsku hraniteljsku porodicu iz Miloševca i sa njima sam ceo život, od svog šestog meseca do dan danas. Oni su mi sad kumovi. Ćerka od žene što me je čuvala, ja je smatram sestrom, mi je krstila decu prošle godine, a žena koja je mene čuvala je krstila mene. Moja hraniteljica je imala svoju biološku decu, ćerku i sina, a ja sam uvek bila mezimče. Ja sam pored njih imala jako lep život, bila sam školovana, imala sam da jedem, pijem, bila sam obučena i negovana - priseća se Jamina i dodaje da je hraniteljska porodica nikada nije podsticala na negativne emocije prema svojoj majci.

Moja hraniteljica nikada nije dozvolila da ja kažem nešto ružno za svoju majku niti je ona pričala nešto ružno o njoj. Uvek je govorila za moju majku da sigurno ima objašnjenje zašto me je ostavila i da je ona pored svega ipak moja majka i tako sam naučena da uprkos svemu volim svoju majku - priča Jasmina.

Susret koji je zaustavio dah

Posle decenija tišine i neizgovorenih pitanja, Jasmina je pre tri do četiri godine uspela da stupi u kontakt sa majkom. Do informacija je došla preko bake, a put ih je spojio zahvaljujući društvenim mrežama. Prvi video-poziv zauvek je ostao urezan u njenom sećanju.

- Sada kada sam odrasla žena, želela sam da popričam sa svojom majkom i nikada nisam tražila razlog da mi kaže zašto me je ostavila, ali ona je sama želela da mi ispriča. Meni je uvek falila majka bez obzira što sam ja imala hraniteljicu koja mi je bila više od rođene majke. Ja sam pre četiri godine kada mi je baba bila živa saznala od nje kako se zove tadašnji mamin suprug i preko "Fejsbuka" smo stupili u kontakt. Ja sam jako emotivna i zakukala sam naglas kada sam je videla. Kada sam se pojavila na kameri, iako nije znala u tom trenutku da sam to ja rekla je "Jasmina sine, jesi to ti?", jer jako ličim na majku i babu, iste smo. Ona je počela da plače i pala je na pod. Meni je to jako teško palo - priča Jasmina kroz suze koja je saznala da joj se majka nalazi u Italiji i da ima četvoro dece.

Odluka koja briše godine bola

Saznanje da je njena majka pretrpela porodično nasilje i da se nalazi u sigurnoj kući u Italiji dodatno je učvrstilo Jasmininu odluku. Bez razmišljanja, rešila je da je dovede kod sebe i pruži joj dostojanstvenu starost.

- Moja majka više nije sa tim čovekom jer je pretrpela nasilje od njega i sada je u sigurnoj kući u Italiji. Ja sam razgovarala sa svojom majkom i rekla da ću da je dovedem ovde, u Nemačku i da neću da dopustim da se muči, to je ispod mog dostojanstva, ipak je to moja majka. Ona sada ima 55 godina i treba joj pomoć. Rekla sam "Majka ti ćeš da dođeš kod mene, ja tebe ne dam i sve sto imam ja, imaćeš i ti". Jako teško joj je to palo i rekla mi je da ona nije zaslužila da ja brinem tako o njoj jer me je ostavila, ali mene je Bog nagradio i blagoslovio sa sedmoro dece i ne želim da dopustim sebi da se ona u starosti muči - kaže Jasmina.

U celoj priči, Jasmina jasno ističe da najveću odgovornost vidi u postupcima svog biološkog oca.

- Moj biološki otac je preminuo pre deset godina, ja ga jesam videla jednom i to je to. On je nju ostavio kada joj je bio najpotrebniji, a da je podržao i bio čovek prema njoj, moja majka bi bila pored mene tada i sada - rekla je Jasmina.

Jasminina životna priča danas je svedočanstvo da porodicu ne određuju greške iz prošlosti, već spremnost na praštanje i ljubav. Kao majka i žena, ona pokazuje da čak i najdublje rane mogu da zarastu kada ih dotakne iskrena briga.