Mrzela sam svekrvu 20 godina, a kad je umirala, dala mi najvredniji poklon: Meni život pretvorila u bajku, a sinu priredila frapantan obrt sudbine

U Indiji je odnos između snajke i svekrve gotovo   kulturni fenomen — toliko izražen da je inspirisao brojne TV serije, filmove i književna dela. Taj odnos često simbolizuje sudar generacija, običaja i hijerarhije u porodici. Svekrva ima veliku ulogu u vaspitavanju, donošenju odluka i upravljanju domaćinstvom, dok se od snajke očekuje poslušnost, poštovanje i marljivost. Uprkos poznatoj tradiciji, ispovest Anjali Šarme ostavila je tamošnju javnost bez teksta, ono što joj je Kavita Šarma, majka njenog muža, priredila na samrti, posle 20 godina življenja u zajednici, retko se viđa i na filmskom platnu. 

Prema Anjalinim rečima, znala je loše komentariše ono što bi skuvala, da ponovo čisti površine koje je snaja brisala pod izgovom da nije dobro, da se meša u vaspitanje unučica pod izgovorom da nije dobra majka, a vrhunac je bio kada je posumnjala da vara njenog sina, što nije bila istina.

Anjalina svekrva uvek je držala do sebe, bila je besprekorno sređena i zdravlje je dobro služilo. Međutim, nakon iznenadnog moždanog udara sve se naglo promenilo. Legla je u postelju. Snaja se trudila da joj olakša sve muke, ali čak i u tim situacijama je znala da joj prekori. Međutim, jednog danas je uhvatila za ruku i zamolila je Anjali da sedne pored nje, jer mora nešto važno da joj ispriča i olakša dušu. 

Na samrti joj svekrva dala ključ od kutije koja je krila nezamislivu istinu

Anjali je zastala u čudu i poslušala svoju svekrvu. 

- Kada sam stala pored nje i pogledala je u oči, videla sam kako život jedva treperi u njenom uvenulom telu. Tiho mi je rekla da joj se približim. Kada mi je uputila njen prodoroni pogled, osetila sam da to neće biti samo običan razgovor, ali nisam mogla ni da zamislim šta će mi reći.  U njenim očima nije bilo topline, ni kajanja. Kao nagoveštaj nekog mračnog trijumfa. Njena hladna ruka pronašla je moju. Njeni prsti su mi stegli zglob neočekivanom snagom. Pružila mi je stari ključ u dlan, rekavši da je to od stare kutije koju je sakrila u seftu i svojo sobi. Objasnila mi je gde se nalazi i rekla mi je da je tu sve ono što je njen sin, a moj muž Vadim, godinama krio od mene. Sledila sam se, nisam mogla da verujem šta čujem. Mislila sam da je opet neka njena igra u pitanju, odupirala sam se mislima, ali bila je na samrti, intuicija mi je govorila da je po prvi put bila iskrena - govorila je Anjali u svojoj ispovesti. 

Ništa nije govorila mužu dok nije pronašla kutiju i videla šta je u njoj. Tek nakon nekoliko dana uspela je da dođe do nje, a svekrvi je bilo sve lošije, više i nije bila svesna.

Pandorina kutija

Anjali opisuje kutiju kao staru i jednostavnu, bez ikakvog rada ili ukrasa. Lako je otključala, a onda joj se život stao u trenu. Srce je lupalo toliko jako, samo što nije iskočilo iz grudi. Nije mogla ni da pretpostavi šta se krije u njoj.

- Dugo sam je samo gledala. Sedela sam u našoj sobi, osećajući se kao da se dvadeset godina mog života pretvara u predgovor nepoznatom, strašnom poglavlju. Konačno sam duboko udahnula i podigla poklopac. Nije bilo gomila novca niti ljubavnih pisama sa osušenim ružama unutra. Sve je bilo daleko prozaičnije i samim tim zastrašujuće. Na vrhu je ležao debeli sloj papira, uredno presavijenih i zaheftanih po godinama. Prvo što sam ugledala bili su bankovni izvodi. Račun za koji nikada nisam čula. Otvoren je pre devetnaest godina, godinu dana nakon našeg venčanja. Svakog meseca, metodično, sa preciznošću automatskog plaćanja, određena suma je prebacivana na njega. Ne ogromna, ali primetna. Trećina njegove zvanične plate. Ponekad i više. Svi njegovi bonusi, dodatni prihodi za koje mi je rekao sa osmehom, „za crne dane“, sve je završavalo tamo - opisivala je Anjali sadržaj kutije i nastavila:

- Ispod izjava ležala su dokumenta o vlasništvu. Stan u regionalnom centru, kupljen pre deset godina. Mala seoska kuća, registrovana pre pet godina. Sve na ime nekog DOO pod nazivom „Perspektiva“, čiji je jedini osnivač bio sam Vadim.
Moj pragmatični, racionalni muž, koji mi je dvadeset godina objašnjavao zašto ne možemo da priuštimo sebi kuću i živimo sami ili da zamenimo auto za novi. Ubeđivao me je da je najbolja investicija ona u porodicu, te me je naveo i da odustanem od karijere kako bi se posvetila deci, jer on možeda zaradi za oboje za pristojan života, ali nisam imala pojma o svoj ovoj njegovoj imovini. Samo mi se jedno pitanje motalo po glavi - zašto mi nikad ništa nije rekao o tome - pričala je Anjali.

Trag koji je otkrio celu isitnu

Na dnu kutije ležala je mala gomila razglednica.

- U kutiji su se još nalazile i razglednice iz svih gradova koje je posetio na „poslovnim putovanjima“. Iste one koje mi je donosio. Samo što su ove bile adresirane na izvesnu Veroniku Igorevnu. Tekst je bio suv, gotovo formalni. „Vreme je lepo. Dogovor je prošao dobro. Uskoro ću biti tamo. V.“ Ni jedne tople reči. Ni traga emocija. Jednostavno izveštaj o napretku. Kao da je podnosio izveštaj poslovnom partneru. I ispod razglednica, na samom dnu, pronašla sam ono što je očigledno bilo najvažnije. Jedna fotografija. Sjajna, profesionalno snimljena. Prikazivala je nasmejanu ženu, verovatno tu istu Veroniku. Privlačnu, mirnu, samouverenu. Dečak od oko sedam ili osam godina stajao je pored nje, rukom oko njenog vrata. Okrenula sam fotografiju. Na poleđini, Vadimovim urednim, bolno poznatim rukopisom, bile su napisane je samo: „Jegor, 8 godina. Moj glavni projekat.“ Ne „sin“. Ne „ljubav“. Projekat. Kasnije sam saznala da se radi o veoma bogatoj ženi poreklom iz Rusije u kojoj je video izvor prihoda.

Shvatila mržnju svekrve

I u tom trenutku shvatila je Kavitu, svoju svekrvu i sve njene postupke.

- Hladna, odmerena, đavolski precizna. Nije me mrzela. Mrzela je pokornost u meni koju je viđala u sebi celog života. Prezirala je svog sina što se pretvorio u proračunatog biznismena, za koga je čak i njegovo sopstveno dete bilo „projekat“. Dala mi je oružje da uništim životno delo njenog sina. Znala je da neću ćutati. Pažljivo sam sve vratila u kutiju. Zatvorila sam poklopac. Ali ga nisam zaključala.

Ubrzo nakon što je Anjali saznala celu istinu, svekrva je doživela još jedna moždani udar i preminula. Njena snaja ponašala se kao i obično, kao da ništa nije saznala. Bila je tu za supruga da ga uteši i pomogne mu sve što treba oko sahrane.

- Sahrana je prošla glatko i efikasno, kao da je bila još jedan Vadimov projekat. Mislio je na sve: jeftin, ali pristojan kovčeg, pristupačno groblje i bdenje u obližnjem restoranu. Glumila sam ulogu ožalošćene snaje. Mada, na koncu svega, zaista mi je bilo žao svekrve. Prihvatila sam saučešće. U međuvremenu, posmatrala sam svog muža. Sada sam ga videla drugačije. Svaka njegova reč, svaki gest dobijao je novo, zloslutno značenje - otkrila je Anjali i osvrnula se na njegove reči:

- Moja majka je bila žena stare škole -  rekao je svom rođaku i dodao:

- Nije sebi dozvoljavala ništa nepotrebno, sve je unosila u kuću, sve u porodicu. Primer za mnoge.“ Nasmejala sam se u sebi. Kako ironično. Na bdenju je sedeo na čelu stola. Nije jeo, ali se pobrinuo da svi imaju dovoljno. Domaćin. Voditelj ceremonije. 

Kada su se vratili kući, umorno je seo u fotelju, pričajući kako sada treba da se sredi papirologija-

- Pa, to je to - rekao je, otpuštajući kravatu i nastavio:

- Ispratili smo je. Sada treba da sredimo njen stan. Papirologija, notar. Ali ne brini, ja ću se pobrinuti za sve - rekao je supruzi.

- Naravno da hoćeš. Ti si majstor u rešavanju svega - odgovorila mu je Anjali tiho, ali nije shvatio njenu ironiju.

Suočavanje

Otišla je do sobe po kutiju i stavila je ispred njega, a on je gledao začuđeno šta radi.

- Navodno nije znao o čemu se radi, a ja sam mu rekla da mi je to svekrva dala kao oproštajni poklon. Otvorila sam kutiju i kada sam počeka da vadim papire, njegov izraz lica se skamenilo. Nikad ga takvog nisam videla. Izvukla sam prvu gomilu papira. Bankovne izvode. I stavila ih ispred njega. Potom sam postavila drugu gomilu. Dokumenta za Perspektiva DOO. Potvrde o vlasništvu. Ćutao je. Samo su mu mišići na obrazima trzali. Uzela sam gomilu razglednica i raširila ih preko dokumenata. I konačno, uzela sam fotografiju i stavila je na vrh, kao šlag na torti - opisala je sve do detalja Anjali, a onda je reakcija muža dodatno šokirala, umesto da krene da se pravda, on je počeko da je napada.

- U neverici je sve posmatrao, a onda je krenuo da me napada kako nisam imala pravo da "kopam" po tuđim stvarima. Međutim, bio je priteran u ćošak. Ali nije hteo da popusti. Uradio je ono što je najbolje umeo - pokušao je da povrati kontrolu. Tiho mi je rekao da sednem i da će mi sve objasniti. To sam i učinila, jer nisam mogla da dočekam da čujem njegovo obrazloženje - iskrena je bila Anjali.

Muž je tražio od nje da razgovaraju kao odrasli ljudi.

 - Ništa ne razumeš. Trenutno si emotivna, uznemiruješ se. Hajde da razgovaramo kao odrasli. Bilo je... osiguranje. Rezervna kopija. Znaš koliko je naš život nestabilan. Morao sam da obezbedim budućnost. Našu zajedničku budućnost. Jegor... on je samo deo ovog plana. Garancija. Veronika je pouzdan partner, htela je samo dete, ne vezu sa mnom. Sve je razumela. Bez emocija, bez glupog romantizma. Čisti pragmatizam. Stvorio sam resurs koji je trebalo da funkcioniše u budućnosti. Za nas - počeo je sa nezamislivim lažima, a Anjali po prvu put nije slušala njegove reči, već je videla njegov mehanizam laži koji je besprekorno funkcionisao dvadeset godina.

- A ja? Kakvu ulogu si mi dodelio u ovom projektu - upitala ga je. 

- Ne, nije to. Ti si bila... temelj. Ti si stvorila udobnost, ti si bila pozadina za moju porodicu, tebe jedino volim. Bez tebe, ništa od ovoga ne bi funkcionisalo.

To što je Anjali ćutala ga je još više izluđivalo.

- Rekao mi je da se nećemo valjda razvesti zbog te gluposti, a ja sam mirno prišla stoli i sve fotografisala da i na taj način imam dokaze za sud. Isto tako sam mu ravnim tonom rekla da ću odmah tražiti razvod kao i polovinu celokupne imovine, na šta sam kao zakonita žena imala pravo. Takođe, nikada nisam ni pomislila da se svetim toj ženi i njihovom sinu. Nije njihova krivica što su postali deo poslovnog plana mog supruga. Ali više nikada neću biti ni fasada. Za sve što sledi kontaktiraće te moj advokat - jasno mu je stavila do znanja i izašla iz stana.

U njegovom svetu, gde su papirologija i proračuni odlučivali o svemu, reč „advokat“ je zvučala kao smrtna presuda. Utonuo je u stolicu. U trenutku je ostario deset godina. Svo njegovo samopouzdanje, sav njegov pragmatizam, raspao se u prah. Pred njim nije više sedela njegova pokorna žena.

- Napolju je bilo sveže jesenje veče. Duboko sam udahnula. Prvo što sam uradila je to što sam otišla u drugu šetnju, jer sam decu več odvela kod majke. Nisam osećala bes, gorčinu, već samo lakoću. Kao da sam dvadeset godina nosila nevidljiv teret na plećima, a sada sam ga konačno zbacila. Mislila sam da imam dobrog muža sa kojim sam dobila i decu, ali unutrašanji glas mi je davao signale koje nisam mogla da utišam. Shvatila sam da mi je svekrva dala najvažniji životni dar. Nije mi samo pokazala istinu. Vratila mi je ono što jesam. Onu koju sam izgubio pre dvadeset godina kada sam nesvesno pristala da budem "fasada" za nečiji „glavni projekat“.

Zvanično su se razveli nakon šest meseci.

- Razvod je bio iznenađujuće brz i tih. Vadim, suočen sa mogućnošću javnog skandala i detaljnog ispitivanja svoje „imovine“ na sudu, odlučio se za nagodbu. Dao mi je čak i više nego što sam tražio, samo da bi izbegao publicitet. Njegov projekat je trebalo spasiti...Kupila sam stan za sebe i decu. Prvi put za dvadeset godina, sama sam izabrala boju tapeta i rasporedila nameštaj. Dobila sam posao u svojoj struci, u maloj arhitektonskoj firmi, i bio sam iznenađena kada sam shvatila da ništa nisam zaboravila, te da i te kako mogu da nižem uspehe. Život sam polako sređivala po svom. Deca su bila srećna i mogla su da viđaju oca kada god su htela - rekla je Anjali. 

 Neverovatan životni obrt po drugi put

Jedne večeri dok je spremala hranu sa decu neko je pozvonio, Anjali se iznenadila, jer nikoga nije očekivala.

- Kada sam otvorila vrata, ugledala sam Veroniku, slomljenu i zabrinutu. To nije bila ona ista prelepa i sređena žena sa slike. Već žena sa tugom u očima, videlo se da je u ozbiljnom problemu. Bila sam spreman na sve: molbe, pretnje, pokušaje da izazove sažaljenje. Ali ono što mi rekla nije odgovaralo nijednom od tih scenarija. Prema njoj nisam imala nikakve nekativne emocije. Naprotiv, pokušala sam da je razumem. Kada mi je izgovorila sledeću rečenicu: "Nisam došla zbog Vadmina, stvar je u njegovog majci", noge su mi zadrhtale. Nisam mogla ni da naslutim šta će uslediti - rekla je Anjali.

Veronika joj je naglasila da joj svekrva nije svu istinu ostavila u onoj kutiji.

- Nije ti ostavila sve u toj kutiji. Dala je meni najvažniju stvar pre nego što je umrla. Rekla je da će mi Vadim sve uzeti ako ne preduzmem nešto. I da mi samo ti možeš pomoći. Tvoja svekrva je sve isplanirala. Tvoj razvod od Vadima bio je samo prvi korak u njenom planu - rekla je Anjali pružajući joj koveru.

-  To je drugi korak. Sada je na meni red. Želela je da to uradimo zajedno. Rekla je da je to naša jedina šansa da zaštitimo sebe i decu.

Pogledala je Anjali dugim, teškim pogledom, u kome nije bilo ni neprijateljstva, ni ljubomore. Samo čudna, zastrašujuća zajednička crta.

- Otvorio sam kovertu. Unutra je bio izvod iz matične knjige rođenih, izdat pre četrdeset pet godina. Shvatila sam da Vadim nije njen jedini sin. A u testamentu, koji još niko nije video, sve što je imala ostavila je Rohanu, sinu kojeg je dobila iz jedne ljubavne avanure pre braka i dala ga odmah prijateljici, kako bi izbegla veliku sramotu, ali nikada nije prestajala da birne o njemu. Davajući mu sve što joj pripada, žežela je da mu olakša dalji život.  A Vadimna, ne ostavljajući mu ništa, htela je da kazni za sve što je učinio"; zaključila je Anjali.