Ponekad deca žive hiljadama kilometara daleko, ali im je duša blizu – zovu vas, osećaju vaše raspoloženje, prepoznaju ton u glasu. A ponekad, iako su iza zida, osećate da tamo više nisu deca, već samo komšije. Kao da su blizu, a ipak daleki – vidite ih, ali ne možete da im priđete.
Veza između roditelja i dece ne prekida se naglo. Ona se hladi tiho, kao promaja u staroj kući – prvo blago, zatim hladno, a onda ledeno do kostiju. Evo 7 znakova da vaša deca polako odlaze – a vi to možda ne primećujete.
1. Trudite se da zaslužite ljubav
Majke koje su same odgajale decu često nose u sebi uverenje: „Ako ne zaslužim – neće me voleti.“ Tako nastaje obrazac služenja – umesto petica, sada su tu unuci, kolači i večita spremnost da se ugađa. Ali ljubav koju treba zaslužiti prestaje da bude ljubav – ona postaje ugovor.
2. Vaš glas je postao pozadinska buka
Kažete nešto, a oni odgovore: „Mama, ne počinji.“ Kao da je vaš glas postao šum u pozadini. Nekada dragocena mudrost sada se doživljava kao prepreka. Ali kada glas roditelja nestane, nestaje i koren porodičnog stabla.
3. Počeli su da vas „popravljaju“
„Ne kukaj“, „Ponašaj se normalno“ – to više nisu saveti, već prekori. Umesto da vide osobu, deca počinju da vas tretiraju kao projekat koji treba popraviti. A majka nije kvarni deo koji treba zameniti, već živo biće.
4. Hodate na prstima
Plašite se da pozovete bez razloga, da pitate za pomoć, da podelite usamljenost. Tako postajete nevidljivi. A problem je što se deca na to naviknu. Žive kao da vas nema – dok se nešto ne dogodi.
5. Znate sve o njima, a oni skoro ništa o vama
Znate sve o njihovom životu, ali oni ne znaju šta vi volite, šta vas raduje, sa kim se družite. Ako interesovanje nije obostrano – veza postaje prazna.
6. Na dnu ste njihove liste
Javljaju se „usput“, kad im nešto zatreba. Za prijatelje i obaveze uvek imaju vremena – a za vas samo mrvice. Ako ste se godinama sami stavljali na poslednje mesto, i oni će vas tamo ostaviti.
7. Više vas ne doživljavaju kao osobu
Najbolniji znak – prestali su da vas vide kao kompletnu ličnost. Ostala je samo „funkcija“. A funkcije se koriste, a zatim brišu kada više nisu potrebne.
Šta učiniti?
- Ne čekajte da sami shvate. Ne ćutite kada vas boli. Prestanite da budete "zgodni i laki za život".
- Vratite svoj glas – vaša osećanja i želje jednako su važni.
- Ne bojte se da pitate – imate pravo na pažnju i ljubav.
- Naučite ih da brinu o vama – ne iz dužnosti, već iz ljubavi.
Deca ne odlaze zato što su loša. Odlaze jer zaborave da majka nije večna.
