Jedna žena iz Srbije, želeći da prebaci fotografije deteta sa telefona supruga, naišla je na poruke koje su joj zauvek promenile život. Na ekranu su je sačekale lascivne konverzacije njenog muža sa drugom ženom, a rečenica „Gde si, lepa ženo“ bila je samo uvod u niz poruka koje su otkrivale afektivnu, ali i fizičku prevaru u nastajanju. Posebno ju je pogodilo kada je shvatila da ta žena živi u Zrenjaninu, baš u trenutku kada joj je muž najavio odlazak na Dane piva u tom gradu.
U neverici i šoku, potražila je savet – da li da odmah suoči muža sa dokazima ili da sačeka još, jer nije želela da ispadne paranoična.
Komentari javnosti – povratak u prošli vek
Umesto razumevanja i podrške, ono što je usledilo šokiralo je i samu ženu i sve koji su pročitali priču. Umesto empatije, brojni komentari su je podsećali na vreme kada se od žene očekivalo da „ćuti i trpi“.
Među najskandaloznijim savetima našli su se:
„Ćuti i trpi, ako si dobra, neće te ostaviti zbog avanture.“
„Ko će te polovnjaču sa detetom ako se razvedeš?“, napisala joj je žena koja se predstavila kao njena prijateljica.
„Ženu sa detetom niko neće, sem za razonodu. Šta je, tu je, zažmuri ili ako te baš svrbi, nađi i ti nekog.“
Ovakve poruke ne samo da negiraju pravo žene na dostojanstven život, već je i ponižavaju, svodeći njenu vrednost na to da li ima dete ili ne.
„Polovna roba“ – ponižavanje žena kroz stereotipe
Rečenice poput „Budi srećna što te je neko hteo sa decom“ duboko pogađaju mnoge žene koje su prošle kroz razvod ili razočaranje u ljubavi. U njima se krije poruka da majčinstvo umanjuje vrednost žene, da one više „nisu celovite“, već da treba da budu zahvalne bilo kome ko ih prihvati.
Ali, zar ljubav i porodica ne mogu da postoje i bez biološke povezanosti? Zar očuh ne može da voli dete kao svoje, zar partner ne može da bude podrška, prijatelj i roditeljska figura, bez obzira na krvne veze?
Primer iz života – ljubav nakon razvoda
Da ovakvi stereotipi ne moraju biti pravilo, svedoči i priča naše sugrađanke, S.G. (40). Nakon razvoda sa dvoje dece, pronašla je čoveka svog života.
– „Udala sam se sa 26, rodila sina i ćerku, a razvela sa 33. Znala sam da moj život tu ne staje i da imam pravo na novu ljubav. Evo, u novembru slavimo četiri godine veze i tri godine zajedničkog života. Moj partner voli moju decu kao svoju – oni ga zovu drugim ocem. Kada sam na službenom putu, on ih čuva, a odmore provodimo porodično. Ne smatram da treba da budem zahvalna što me je ‘izabrao’, jer to nije milostinja, već ljubav i odluka odraslog čoveka.“
Njena priča ruši predrasude i dokazuje da je moguće ponovo pronaći sreću, bez obzira na to što iza sebe imate brak i decu.
Zašto ćutimo pred problemom patrijarhata?
Ova situacija otvara i šira pitanja – koliko smo kao društvo zaista napredovali? Da li se i dalje držimo patrijarhalnih stavova da žena mora da trpi da bi sačuvala brak? Koliko su duboko usađene predrasude da žena „sa detetom“ vredi manje?
Ipak, bilo je i svetlih primera
Na sreću, nisu svi komentari bili isključivi. Bilo je i onih koji su nudili podršku, razumevanje i iskrene savete – da žena treba da misli na svoje dostojanstvo, da ne pristaje na manje od onoga što zaslužuje i da niko nema pravo da je primorava na trpljenje.
