Erika Krompton, novinarka i spisateljica, ima danas 44 godine, srećan brak, ali ne želi da ima decu, te zbog njenog stava trpi brojne osude, dok je mnogo manje onih koji je razumeju i ne osuđuju. Nedavno je progovorila o ovoj škakljivoj temi, te je navela razloga zašto se odlučila da nema potomstvo.
- Zvuci i mirisi velikih porodičnih roštilja leti ili vesela vriska dece na trampolinima u proleće – sve to me je teralo da se pitam: "Gde je moja porodica?", dok sam sama sedela kod kuće. Danas, međutim, posle četiri godine u stabilnoj vezi i sa 44 godine, osećam olakšanje umesto zavisti kada sretnem decu.Sve češće pomislim: "Hvala nebesima što je moj dom miran i tih - kaže Erika i dodaje:
- Partner i ja smo doneli odluku: nećemo imati decu, osim naša dva mačka. On je olakšano odahnuo, jer ne mora da vozi decu u školu u šezdesetim godinama. Ja osećam isto. Srećna sam što sam se oslobodila stresa, traume i anksioznosti. Živim sa šizoafektivnim poremećajem i dugo sam razmišljala o roditeljstvu pre nego što sam donela odluku - priznala je spisateljica.
Međutim, Dan majki je uvek podstakne da preispita svoju odluku.
- Za mene, život bez dece znači manje stresa i više vremena i novca za uživanje. Zarađujem oko 16.000 funti godišnje, isto koliko i moj partner. Pošto imamo samo sebe i naše mačke, ostaje nam dovoljno novca za male luksuze i povremena putovanja. Da sam imala dete, nikada ne bih mogla da uštedim za stan i istovremeno plaćam školarine. Umesto toga, uživam u pocrnelom tenu s letovanja u Agadiru, a ručno oslikane činije za mačke od 75 funti, naručene iz Kašmira, stižu ovog vikenda.
Navela je i još neke razloge koji su presudili da nikad ne postane majka:
1. Vreme za pisanje
- Vodim opušten život kao novinarka i spisateljica. Pisanje mi pruža osećaj katarze, poput vođenja online dnevnika. Da imam dete, teško da bih imala vremena i energije da se posvetim pisanju.
2. Ljubimci bez koji ne može da zamisli život
- Ne mogu da pričam o blagodatima života bez dece a da ne spomenem moje dve usvojene mačke – Kaspara i Vintera.
One su moji mali ljubimci, pune me ljubavlju svakog dana – zauzvrat, samo traže poslastice. Za razliku od dece, ne povećavaju moj ekološki otisak (osim možda gomile uginulih glodara koje donose kući). A ono što najviše volim? Ne odgovaraju mi drsko.
3. Mirna jutarnja kafa i vreme samo za sebe
- Vikendi su mi rezervisani za odmor i opuštanje. Ne zavidim roditeljima koji moraju da smisle kako da zabave svoju decu. Uživam u miru, ispijajući kafu u razumno vreme, oko 9 ujutru.
Evo nekoliko stavova i žena bez dece sa naših prostora koje smo pronašli na "Ispovestima":
- Imam 43 godine i nemam dece. Često drugi ljudi koji su roditelji misle da mi je dosadno u životu. E pa nije niti malo dosadno. Imam vremena za puno stvari, i dalje učim jezike, imam prijatelje, partnera, putujemo, družimo se i ne fali mi ništa.
- Ja imam 40 godina i nemam ni najmanju zelju da imam decu, sve mi je to oko odgajanja dece predosadno, ne osećam po tom pitanju nikakav entuzijazam. Dok, naprotiv, imam ogroman entuzijazam da saznajem nove stvari, da se unapređujem dalje u svakom smislu i da vidim sveta. Ne razumem ljude koji misle da je imati dete najveći uspeh u zivotu, a nagledao sam se i svakavih roditelja i svakakve dece.
- Imam 36, ostala dam da živim u gradu u kom sam studirala, nemam vezu, nema decu, živim sama, ne izlazim mnogo ali imam društvo. I oni su uglavnom svi u braku, i svakodnevno se žale na partnera ili decu. Svi se čude kako mogu da živim sama i zašto bar jedno dete ne rodim.Trenutno ne želim decu, i nemam ništa protiv onih koji ih imaju ili planiraju. Svako bira šta želi i može. Mene napadaju što sam sama i nemam decu, a sa druge strane govore - ma, pametno.
- Moja tetka ima 71 godinu, nema dece, sa partnerom je preko 45 godina i uživaju u životu. Nisu depresivini, niti im je dosadno u životu. Nakupili se ovde oni što im je jedino dostignuće razmnožiti se i sad sole pamet kako svi koji nemaju decu nisu normalni.
- Ja nemam decu, imam 40, izgledam 10 godina mlađe. Komsinica mlađa od mene, troje dece, oronula sva. Ja izlazim, provodim se, putujem, sta god, nju muž izvede za 8. Mart u restoran, jednom godišnje na more, to joj je sav izlazak i odlazak negde. Neka je ona najsrećnija, ne bih se sa njom nikad menjala. Stalno piska i dreka, svađa, haos s njima. Gledam da se preselim uskoro...
- Imam 44 i 3 dece. I prijatelje starije od mene koji su dugo u braku i ne zele ih. Ja postujem njih i njihovu odluku, oni moju. Svako ima svoj pogled na zivot i trebalo bi uvazavati različitosti.
- Ja nemam decu i jako želim da ih imam, ali daleko od toga da mi je dosadno. Ponekad imam toliko obaveza da se pitam kako bih sve stizala da imam decu. Mislim da nije u redu da niko nikog osuđuje, ni ove što nemaju decu ili ne žele, ni ove što žele decu. Svi smo različiti. Nije u redu ni da neko rađa decu, a nema osnovne uslove da im pruži, to je sebičnije nego ih svesno nemati.
- Nemam partnera, posao, živim sa roditeljima koji su stari i očekuju da o njima brinem (pa i o baki), a ja ne mogu da se sastavim sa životom. Jesam li se ponadala, oraspoložila, poverovala u bolje sutra tu je armija dušebrižnika da mi objasni zašto sam jadna. Samo se plašim da ću jednog dana totalno psihički pući.
