Braća i sestre uvek treba da se drže zajedno, ne zato što ih tako roditelji uče, već zato što nema većeg prijatelja na svetu od rođenog brata ili sestre. Jelena je to osetila a svojoj koži, ali njena priča koliko god gorka bila, u neku ruku ima srećan kraj.
Jelena i njena starija sestra Snežana stalno su se prepirale u detinjstvu. Na kraju, Snežana je otišla da pohađa koledž dok je Jelena još bila u srednjoj školi.
Tuče su nakratko prestale jer njih dve više nisu živele u istoj kući. Ali kad god bi Snežana došla kući u posetu, svađa bi se nastavila. „Sve što želim za vas dve je da se držite zajedno bez obzira na sve“, rekla bi njihova majka Mara.
Sve se promenilo kada se Mara teško razbolela. Pošto otac dve devojčice nije bio prisutan, Mara nije imala izbora nego da zamoli Snežanu za pomoć.
„Ako dođe do najgoreg, nemoj napuštati Jelenu. Moraće da živi u sirotištu, ali kad diplomiraš, vrati se po nju“, molila je Mara svoju stariju ćerku.
Majka je na kraju preminula u snu, a maloletna Jelena je ostala u lokalnom skloništu, čekajući sestrinu diplomu.
Krajem godine Jelena je primila vest da je Snežana diplomirala i pokušala je da je pozove,a li sestra joj je prekinula vezu bez reči.
Kako su se nedelje čekanja pretvorile u mesece, jela je shvatila da se Sneža nikada neće vratiti po nju. Sestre više nikada nisu progovorile i još više su mrzele jedna drugu.
Posle teške godine, divni par Vanja i Saša su usvojili Jelenu. Tretirana je kao deo porodice i uživala je do kraja svog srednjoškolskog života. Njeni usvojitelji su bili tamo na njenoj maturi. „Bez obzira šta se desi, uvek smo udaljeni jedan telefonski poziv“, govorila bi Saša Jeli.
Jelena je postala uspešan agent za nekretnine u svom rodnom gradu. Uživala je u pomaganju ljudima da pronađu domove iz snova, kao što su Vanja i Saša učinili za nju.
Jednog dana Jelena je dobila poziv iz lokalne bolnice. Medicinska sestra ju je obavestila da je ona Snežanin kontakt za hitne slučajeve. "Žao mi je što moram da vam ovo kažem, ali vaša sestra je preminula od komplikacija na porođaju. Rodila je dva sina, a vi ste im najbliži rod“, objasnila je medicinska sestra.
Jelena je ostala zbunjena i ljuta. Sneža joj nije rekla ni da je trudna, a kamoli da je kontakt za hitne slučajeve. Kako se usuđuje, pomisli ona u sebi.
Odmah je pozovala Vanju i Sašu da potraži savet, i ranije su joj pomagali da prevaziđe osećanja napuštenosti pa je znala da će imati odličan savet.
"Znam da je ovo teško prihvatiti, ali Snežana je bila tvoja sestra, a te dve tek rođene bebe nisu uradile ništa loše. Bar idi u bolnicu i pronađi neke odgovore", rekao je Vanja Jeleni.
Očajna i zbunjena zahvalila im se na savetima, ali još uvek nije bila ubeđena. Osećala je da je ta odgovornost na ocu dece, a ne na njoj. Bila je ubeđena da nikada neće usvojiti dečake, posebno s obzirom na to kako je Snežana postupila sa njom.
Kada je stigla u bolnicu tražeći odgovore razgovarala sa jednom od medicinskih sestara koja je obavestila Jelenu da je Snežana ostavila poruku pre nego što je umrla.
„Možda je malo prekasno, ali sada shvatam koliko sam grešaka napravila i koliko se kajem zbog njih. Znam da ti je oproštaj poslednja stvar na umu trenutno, ali molim te, razmisli o mojoj želji na samrti. Molim te da prihvatiš moju decu. Ja te molim. Na kraju krajeva, tek pošto sam postala majka shvatila sam kakve emocije je doživljavala naša majka kada me je zamolila da te ne ostavim. Osećam te emocije sada... Tako mi je žao“, pisalo je u poruci.
Jeleni je bilo teško da sve obradi odjednom i sedela je u bolnici pitajući se šta da radi. Gde je njihov otac, pomislila je u sebi.
Otkrila je u Snežaninom mobilnom telefonu da je bilo na stotine poziva i poruka čoveku po imenu Darko. Kako se ispostavilo, Darko je pobegao iz grada kada je otkrio da je Sneža trudna.
Mesecima je ostala sama bez podrške pre nego što se porodila. Ova situacija podsetila je Jelu na njenu majku. Maru je takođe napustio njen muž nakon što se ona rodila i morala je da igra ulogu samohrane majke.
Još jednom je pozvala Vanju i Sašu: „Kada pogledam u boks i vidim ta dva dečaka, setim se kako sam ja ostala sama u sirotištu“, objasnila je ona. „Zvuči kao da tačno znaš šta treba da radiš“, odgovorio je Vanja.
Nakon toga, Jela je ostavila još jednu poruku ocu Snežine dece.
"Nadam se da ćeš jednog dana shvatiti svoju grešku što si napustio moju sestru i svoje sinove. Sve što mogu da se nadam je da ćeš jednog dana tražiti oproštaj pre nego što bude prekasno", rekla mu je ona.
Tog dana, Jelena se prijavila kao staratelj svoja dva nećaka. Nazvala ih je Vanja i Saša, po svojim usvojiteljima, koji su joj toliko pomogli. Za nju je najvažnija stvar koju je mogla da učini da oda počast svojoj sestri i majci bilo da obezbedi da dečaci uvek jedni drugima da čuvaju leđa.
„Bez obzira na to koje argumente vi momci imate, uvek treba da se držite zajedno, u dobru i u zlu“, rekla je Jela svojim nećacima. Njih troje su zajedno živeli srećnim životom, a Jelena je osetila posebnu radost što je dečacima obezbedila dom.
Oprostila je svojoj sestri i uvek je žalila što se nisu pomirile dok je još bila živa. Ali u očima svojih nećaka Vanje I Saše videla je Snežu, jer su imali njene oči. A dečake je redovno vodila da polože sveže cveće na mamin i bakin grob.
