Kada vaše dete ima izlive besa u prodavnici ili odbija da ustane iz kreveta za školu ujutro, primamljivo je i razumljivo da želite da ga grdite i nabrajate sve razloge zbog kojih takvo ponašanje nije u redu. Ipak, stručnjaci tvrde da to nije rešenje.
Psihološkinja sa Stanforda Karolin Flek kaže da razgovor u toj situaciji možda zapravo nije najbolji pristup za ispravku ponašanja. Flek je, inače, vanredna klinička instruktorka na Stanford univerzitetu i autorka knjige „Validacija“.
Umesto toga, ona smatra da bi više roditelja trebalo da pokuša da sasluša i validira osećanja svog deteta: „Najveća stvar koju možemo da uradimo kao roditelji je da postanemo vešti u validaciji.“
Kada dete oseća da ga saslušano i da nije posramljeno zbog svojih osećanja, ono je otvorenije za promenu svog ponašanja, objasnila je ona za CNBC.
„Validirajte osećanja, pa se posle fokusirajte na ono što nije validno“
Flek koristi ovu strategiju sa sopstvenom decom. Na primer, umesto da grdi svoju ćerku jer ne želi da obavi kućne poslove, Flek je pita da objasni zašto se toliko uznemirila kada joj je rečeno da isprazni mašinu za sudove.
„Ona će mi dati potpuno netačnu sliku onoga što se desilo“, kaže Flek. „Opisuje me kako vičem na nju i bacam stvari, a u stvari, samo sam je zamolila da isprazni mašinu za sudove.“
Slušajući i potvrđujući – da, niko ne voli da obavlja kućne poslove – vi uklanjate osuđivanje iz razgovora. Zatim možete preći na objašnjenje zašto je potrebno obavljati određene odgovornosti.
„Poenta je da se validira emocija, a zatim fokusira na ono što nije validno, a to je ponašanje i to je ono što treba da se menja,“ kaže ona.
„Krivica vodi do ispravljanja ponašanja“
Deca koja odrastaju u sredinama gde su njihova osećanja redovno nevalidirana, mogu početi da osećaju sram, što nije produktivna emocija, rekao je sociolog i profesor na Kolumbija poslovnoj školi Adam Galinski.
Odgajila sam tri ćerke, dve generalne direktorke i lekarku – ovo su moji saveti za roditelje
Stvari koje roditelji Bila Gejtsa nisu radili, a koje su od njega napravile milijardera
Sram ne podstiče kritičko razmišljanje ili rešavanje problema. On je „onesposobljavajući i destabilizujući“, kaže Galinski. Krivica, s druge strane, može motivisati decu da pronađu rešenje. „Krivica vodi do ispravke, ali sram često vodi do izbegavanja.“
Odvajajući osećanja deteta od njegovog izlive besa, možete mu pokazati da su frustracija ili razočaranje neizbežni, ali da uvek možemo da izaberemo da se ponašamo s poštovanjem.
