Suzana Pauel je živela život koji je mnogima delovao kao ostvarenje američkog sna. Dobro vaspitana devojka iz religiozne porodice pronašla je ljubav svog života i udala se za Džoša Pauela, mladog vernika iz iste crkve. U njihovom braku rodila su se dva divna sina, koje su roditelji obožavali. Spolja je porodica Pauel delovala savršeno – prava idila. Međutim, sve se promenilo jednog hladnog zimskog dana kada je Suzana misteriozno nestala.
Njen nestanak bio je samo početak niza čudnih i zastrašujućih događaja koji su na kraju doveli do tragičnog ishoda.
Ljubavna priča i brak
Suzana i Džoš Pauel upoznali su se 2000. godine na događaju koji je organizovala crkva za mlade i usamljene vernike. Mladi par se odmah zaljubio i ubrzo venčao, posle samo nekoliko meseci zabavljanja. Suzana je tada imala svega 19 godina, dok je Džoš bio pet godina stariji. Njihove porodice bile su oduševljene – smatrali su da su savršeni jedno za drugo. Oboje su delili iste vrednosti: bili su vaspitani, religiozni i imali slične životne ciljeve.
Zajednički život kod Džoševog oca
Mladi bračni par uselio se kod Džoševog oca, Stivena, koji je nakon razvoda sa suprugom živeo sam. Stiven je bio srećan što mu sin i snaja borave kod njega. Suzan i Džoš su radili u domu za stare, gde su uživali u pružanju pomoći bolesnima i nemoćnima. Isprva je Suzana bila zadovoljna njihovim zajedničkim životom, ali ubrzo je počela da shvata da je način na koji su se stvari odvijale bio daleko od onoga čemu se nadala...
Prvi znak za uzbunu pojavio se kada je postalo očigledno da Stiven loše utiče na Džoša. Otac i sin često su razgovarali iza zatvorenih vrata, tajno dogovarajući nešto iza leđa Suzani, što je devojci, sasvim očekivano, veoma smetalo. Kako su dani prolazili, Džoš je postajao sve povučeniji, dok se Stiven pravio da ne razume zašto se njegov sin tako ponaša prema svojoj ženi. Na kraju, Suzana je predložila Džošu da se presele u drugu saveznu državu kako bi započeli samostalniji život. Iako nevoljno, Džoš je pristao. Suzana se nadala da će selidba oživeti njihov zamrli odnos, ali to se nije dogodilo. Naprotiv, stvari su postale mnogo gore.
Suzana i Džošua Pauel
Posle preseljenja iz Vašingtona 2004. godine, Džoš je potpuno promenio stav prema svojoj supruzi. Porodični prijatelji često su primećivali da je znao javno da uvredi Suzanu ili da je grubo prekori. Postojala je i sumnja da ju je kod kuće čak i fizički zlostavljao. Suzana nije mogla da shvati razlog za tako drastičnu promenu u karakteru svog muža – od veselog i brižnog partnera pretvorio se u hladnog i večito nezadovoljnog despota.
Po dolasku u Jutu, par je pronašao nove poslove. Džoš je pokrenuo sopstveni biznis izrade veb-sajtova, dok je paralelno radio kao programer, dok je Suzana radila kao broker u banci.
Proširenje porodice i finansijske nevolje
Dana 19. januara 2005. godine, par je dobio prvo dete, sina Čarlsa. Dve godine kasnije, 2. januara 2007, Suzana je rodila drugog sina, Brejdona. Međutim, ubrzo nakon rođenja drugog deteta, finansijska situacija porodice se drastično pogoršala. Džoš je proglasio bankrot i prestao da radi. Porodicu je čitavu godinu izdržavala Suzan, dok se Džoš povremeno bavio programerskim projektima koji nisu donosili značajnije prihode.
Suzana je poverila prijateljima da, uprkos tome što celokupnu platu prebacuje Džošu, jer on upravlja porodičnim budžetom, i dalje je kritikovao zbog "preteranog trošenja" na namirnice i "ženske stvari". Istovremeno, on je trošio ogromne svote novca na sopstvene potrebe, kupujući skupe uređaje, daljinski upravljane automobile i sličnu elektroniku, koju je plaćao Suzaninom kreditnom karticom.
Pokušaji spasavanja braka
Uprkos jasnim promenama u ponašanju i agresiji sa suprugove strane, Suzana je gajila nadu da može da spasi brak i povrati čoveka za koga se udala. Svi pokušaji da popravi njihov odnos dolazili su isključivo s njene strane, dok je Džošu očigledno bilo svejedno.
Svađe su u njihovom domu postajale sve češće, a Suzana je počela da oseća da njen muž ne samo da je više ne voli, već da je gotovo sve što ona radi ili veruje izaziva iritaciju i prezir kod njega.
U desetinama mejlova Suzana je pisala prijateljima da i dalje veruje da Džoš može ponovo da je voli, ali situacija u kojoj su se nalazili činila je da ta nada svakim danom postaje sve slabija.
„Sigurna sam da on još može da se promeni, i čim ponovo postane onaj veseli momak za kojeg sam se udala, lako ću zaboraviti sav pakao kroz koji smo prošli.“
Suzan Pauel
Suzana Pauel je odrasla s duboko usađenim vrednostima koje su porodicu stavljale na prvo mesto. Očajnički je želela da očuva brak, pa je uspela da nagovori supruga da odu na porodičnu terapiju. Međutim, bilo je prekasno – terapija nije donela željeni rezultat. Džoš je počeo da preti da će joj oduzeti decu i nestati bez traga. Shvativši ozbiljno njegove pretnje, Susana je počela da planira beg. U tajnosti je otvorila lični bankovni račun na koji je svakog meseca uplaćivala male sume novca, dovoljno neprimetne da bi prošle ispod radara njenog supruga.
6. decembar 2009. godine
Oko podneva, Susana je sa sinovima otišla na nedeljnu službu u crkvu. Po povratku kući, povela je prijateljicu Džoanu na ručak. Tog dana, Džoš je bio neuobičajeno dobro raspoložen – nežno je dočekao suprugu i čak pripremio palačinke. Džoana je tada pomislila kako su Pauelovi savršena porodica. Oko pet sati popodne, Susana je ispratila prijateljicu i radovala se romantičnoj večeri koju je, kako se činilo, Džoš planirao za njih dvoje.
7. decembar 2009. godine
Vaspitačica iz vrtića, Debi Kodvel, primetila je da sinovi Pauelovih, Čarli i Brejden, tog jutra nisu došli u grupu. To ju je zabrinulo, jer ju je Susana uvek obaveštavala ako bi deca izostala. Pokušala je da je kontaktira, ali Susan se nije javljala na telefon. Kada je nazvala njeno radno mesto, saznala je da ni tamo nije došla. Ni Džoš se nije javljao na pozive.
Zabrinuta, Debi je odlučila da ode do njihove kuće. Stigla je oko dva sata popodne i pokucala na vrata, ali niko nije odgovorio. Na snegu ispred kuće nije bilo tragova, što je ukazivalo na to da tog dana niko nije izlazio. Debi je pozvala Džošuovu sestru, Dženifer, koja je ubrzo stigla sa njihovom majkom. Zabrinuti, pozvali su policiju.
Policajci su razbili prozor kako bi ušli u kuću. U unutrašnjosti nisu zatekli nikoga, niti je bilo znakova provale. Sve stvari su bile na svom mestu, kao da je porodica sama napustila kuću. Međutim, Susanina torbica i njene zimske čizme, koje je uvek nosila kada bi izlazila po snegu, stajale su netaknute pored ulaza.
Istragu o nestanku porodice preuzela je detektivka Elis Maksvel. Brzo je odbacila teoriju o pljački ili otmici i proglasila porodicu Pauel nestalom.
Te iste večeri
Više od 10 sati trajala je potraga za porodicom. Kasno te noći, kombi porodice Pauel se iznenada pojavio ispred kuće. Iz vozila su izašli Džoš i njihovi sinovi, ali Susana nije bila s njima. Policija je odmah privela Džoša i započela ispitivanje.
Džoš je objasnio da se vratio iz šumske avanture na koju je odveo sinove. Rekao je da su krenuli na kampovanje 6. decembra – nakon ponoći. Na pitanje zašto bi u kasne sate, po hladnoći, poveo dvoje male dece (od dve i četiri godine) u šumu, odgovorio je da im noćne avanture prijaju i da ih često organizuju.
Kada su ga pitali gde je Susana, rekao je da nema pojma. Tvrdio je da je pretpostavio da je Susana provela običan dan, išla na posao i pripremila večeru. Rekao je da mu je njen nestanak potpuna misterija.
Policajci su primetili da Džoš deluje potpuno ravnodušno prema nestanku supruge. Nije pokazivao nikakvu zabrinutost, nije pitao šta policija zna o Susaninom nestanku niti se ponudio da pomogne u istrazi. Njegovo ponašanje bilo je veoma sumnjivo.
Ključni trag: dečji iskaz
Dok su Džoša ispitivali, u susednoj sobi detektivi su razgovarali sa njegovim sinovima. Dete koje je pružilo najveći uvid bio je petogodišnji Čarli.
Na pitanje s kim je išao u šumu, Čarli je bez oklevanja odgovorio da je tamo bio s tatom, bratom i… mamom. Takođe je dodao da se mama nije vratila kući jer je „ostala tamo gde su kristali“.
Istraga se nastavlja
Ove izjave dodatno su usmerile sumnju na Džoša, ali za sada je njegova priča bila jedini dokaz o tome šta se dogodilo Susani. Istraga je nastavila da se razvija, dok su svi pokušavali da dođu do odgovora na pitanje: šta se zaista desilo sa Susan Pauel?
Istraga je tapkala u mestu.
Godine 2012, tokom priprema za sudski proces o starateljstvu nad decom, roditelji Suzane počeli su da istražuju prošlost njenog supruga Džoša, i to je dalo rezultate. Otkrili su da je Džoš u mladosti bio psihički nestabilan: pretio je majci nožem, nekoliko puta pokušao da se ubije i zlostavljao životinje. Sud je odlučio da pravo starateljstva nad decom pripadne roditeljima Suzane.
Iako su dečaci živeli sa bakom i dekom, Džoš je imao pravo da viđa sinove. Tog kobnog 5. februara 2012. godine, socijalna radnica Elizabet Hol dovela je dečake na susret u Džošovu kuću. Međutim, uprkos sudskim pravilima, Džoš je pustio unutra samo sinove, dok je socijalna radnica ostala napolju.
Samo nekoliko sekundi nakon što su se vrata zatvorila, iz kuće su se začuli prigušeni krici dece. Elizabet je odmah pozvala 911, ali bilo je prekasno. Osetila je miris benzina i instinktivno se odmakla od kuće – trenutak kasnije usledila je eksplozija. Plamen je u trenu progutao čitavu kuću, a požar je bio toliko snažan da su vatrogasci uspeli da uđu tek nekoliko sati kasnije.
Tragična zamka Džoša Pauela
Ovo je bila monstruozna zamka koju je Džoš postavio. Niko nije preživeo. Ipak, najstrašnije otkriće usledilo je kasnije: na glavama oba dečaka pronađeni su tragovi udaraca sekirom. Pre nego što je počinio ovaj stravični zločin, Džoš je ostavio poslednju poruku na govornoj pošti.
„Ne mogu da živim bez svojih sinova, zato sam doneo ovu odluku. Izvinjavam se svima kojima sam naneo bol.“ — Džoš Pauel
Slučaj je komentarisao i narednik Geri Sanders, ističući da u tim rečima nije bilo ni trunke iskrenosti: – Džoš, koji je ubio svoju ženu, znao je da njegova deca znaju istinu. Znao je da će, kada odrastu, početi da govore o tome šta je njihov otac učinio. Borio se za starateljstvo samo da bi mogao da kontroliše njihovo ponašanje i njihove reči. Kada je shvatio da bi uskoro mogao biti razotkriven, odlučio je da im oduzme život, kažnjavajući ih za ono što bi mogli da kažu.
Poslednji tragovi i dalje nedostupni
Nakon smrti Džoša, ostala je još samo jedna osoba koja je mogla znati istinu – njegov otac, Stiven Pauel. Međutim, Stiven je uporno odbijao da daje izjave sve do svoje smrti u julu 2018. godine, kada je preminuo od srčanog udara u 68. godini života.
Oproštajna služba za Suzan, Čarlija i Brejdija Pauela
Čak Koks, Suzanin otac, veruje da bi odgovori o sudbini njegove ćerke mogli biti skriveni na šifrovanim diskovima koji su pripadali Džošu. Nažalost, do danas niko nije uspeo da ih dešifruje. Roditelji Suzan se stalno obraćaju novim stručnjacima, ali slučaj Suzan Pauel i dalje ostaje nerešen.
