Azra iz Bratunca je ostala sama sa pet ćerki, od kojih je jedna otišla u Ameriku, druga u Italiju, dve su ostale u Sarajevu, a najmlađa se skrasila u Banovićima. Vremenom, njena porodica se proširila: danas ima trinaestoro unučadi, ali svi su raštrkani po svetu, daleko od rodnog kraja.
Njen muž je preminuo pre 24 godine, od posledica srčanog udara. Kad ga je izgubila, sve njene ćerke su još išle u školu, a najmlađa je tada bila tek u drugom razredu osnovne škole. Ostala je sama, suočena sa izazovom da ih sve podiže i vaspitava bez muške podrške u kući. Brinula je da li će moći sama da im obezbedi sve što im je potrebno, kako da im pruži dobar primer i podigne ih kao poštene i uspešne ljude. U tim trenucima neizvesnosti, veliko olakšanje joj je pružala njena svekrva, koja je ostala s njom i postala joj velika podrška.
"Mnoge snaje nemaju sreću da se slažu sa svekrvama, ali meni je Bog poslao pravu ženu. Ona mi je pomogla u svemu kad je njen sin umro. Da nije bilo nje, pitanje je da li bih sama uspela da izvedem svih pet ćerki na pravi put. Danas su sve one uspešne žene, udate i ostvarene," priseća se s poštovanjem.
Težak period nastao je 2017. godine kada je ostala bez svekrve, koja joj je bila ne samo podrška nego i prijatelj u godinama koje su usledile nakon muževljeve smrti.
Njenog muža upoznala je u Kamenici. Videli su se nekoliko puta, a zatim odlučili da se venčaju. Odmah ju je osvojio svojom pojavom i karakterom. "Svideo mi se na prvi pogled," kaže. "Bio je autoprevoznik i zajedno smo vodili lep, miran život. Nikad nije podigao glas na mene." Iako su bili srećni, sudbina im nije bila naklonjena.
Kada je ostala bez njega, suočila se s bolom i nesigurnošću. Iako je imala finansijsku stabilnost, najviše ju je plašila činjenica da će deca rasti bez oca, bez muškog uzora u kući.
Dramatičan trenutak kada su saznali za njegovu smrt duboko joj se urezao u pamćenje. "Tog jutra ispratila sam ga na posao kao i obično, a kasnije je došla policija da nas obavesti. Nisu odmah smeli da nam kažu šta se desilo." Kada su policajci stigli na njihova vrata, postavili su pitanje koje je nagovestilo tragediju: "Da li ovde živi Malagić Avdija?" Nakon što je potvrdila, rekli su joj da je njenom mužu pozlilo i da je prebačen u dom zdravlja, uz molbu da odmah dođe tamo.
Iako su obe, ona i svekrva, krenule s nadom, susret sa lekarom bio je devastirajući. "Doktor nas je pogledao i pitao šta smo Avdiji u rodu. Kada smo rekle da smo mu žena i majka, tiho nam je rekao: 'Moram vam saopštiti da je Hamdija preminuo.' Taj trenutak srušio je naš svet. Ostavio je za sobom petoro male dece, a bio je premlad za umiranje, imao je samo 39 godina."
Kasnije su saznali od njegovog kolege kako su protekli poslednji trenuci njenog muža. Tog jutra, ništa nije ukazivalo na tragediju. Kolega je otišao da kupi cigarete, a kad se vratio, Hamdija je već bio mrtav.
Bio je to nenadoknadiv gubitak za sve njih – njenog voljenog muža, oca njihovih kćeri i dobrog čoveka koji je bio stub porodice.
