Jedna majka, Anka se poverila u Ispovesti.rs, opisujući izazove s kojima se suočava otkako se njen odrasli sin vratio kući pre nekoliko meseci.
Prema njenim rečima, sin se vratio kako bi joj pružio podršku tokom imunoterapije.
"Godinama sam lošeg zdravlja, a već 4 godine se borim sa karcinomom. Bilo je različitih terapija, uspona i padova, ali mi je najteže pala poslednja godina, jer mi se zdravlje pogoršalo kad sam bila na radioterapiji. Borila sam se sa podizanjem krvne slike, borila sam se sa depresijom, strepela pre svake terapije, nisam bila sigurna da li ću moći da je primim".
U tom periodu se njen sin ponudio da dođe da je pripazi. Međutim, ono što je trebalo da bude olakšanje i podrška, pretvorilo se u situaciju koja je njen život učinila neizdrživim.
Anka objašnjava da je, pre nego što se sin vratio, bila prilično zadovoljna svojim životom. Uprkos borbama sa zdravljem, osećala je da uspeva da upravlja kućom i da se nosi s bolešću na način koji joj je davao osećaj kontrole. Međutim, povratak njenog sina sve je promenio. Umesto očekivane pomoći, majka je sada preopterećena dodatnim obavezama, a sin retko pomaže. Kada nije na poslu, opravdava se time da je previše umoran i da mu je potrebno vreme za opuštanje. Njegovo ponašanje se, kako majka kaže, vratilo u tinejdžersku fazu.
"Neki će reći da sam nemajka, ali moj sin ima 34 godine i ostavlja tanjire s hranom u sobi, prosipa kafu u sudoper iako zna da je to kobno za naše cevi i da stalno dolaze vodoinstalateri da očiste. Ne brine o kućnim obavezama i ljuti se kad mu na nešto skrenem pažnju. Očajna sam. Dete mi je, ne mogu da ga izbacim napolje, ali ne mogu ni da se nosim sa dodatnim problemima".
Osim što retko pomaže, sin svojim ponašanjem dodatno narušava njen mir. Dolazi kasno s posla i tada često ostaje budan do kasno u noć, kucka na računar, igra video igre, lupa vratima i posuđem, što majci otežava san.
"Razgovarali smo o tome koliko mi je teško," piše Anka, "i kako mi je teško da se ponovo vratim u ulogu majke koja vodi brigu o svemu. Postajem sve nesrećnija. Prestali smo sa komunikacijom, najčešće ćutimo."
Majka dodaje da je volela svoj dom onakav kakav je bio pre, uživala u miru i suočavanju s izazovima na svoj način, a sada se oseća potpuno iscrpljeno i nesrećno.
Ona izražava veliku zabrinutost za budućnost, s obzirom na to da prema prognozama lekara ima nekoliko godina života.
"Bojim se da će ovako ostati do kraja mog života," kaže ona, očajna zbog situacije. Pokušala je da razgovara sa sinom i zamolila ga da se iseli – njegov otac živi samo 10 minuta od nje, što ne bi ni finansijski opteretilo njenog sina. Iako sin obećava da će se popraviti i smiriti situaciju, ništa se ne menja, a majka priznaje da se oseća sve umornije i tužnije. "Ne znam kako da rešim ovu situaciju," zaključuje ona u svom pismu.
Ljudi na njenu ispovest odgovaraju s velikim saosećanjem, uglavnom kažu da žale što majka prolazi kroz ovako tešku situaciju u trenutku kada joj je mir najpotrebniji.
"Znam kako je kad imaš sina kojeg voliš kao Boga, a on ne mari za toje potrebe, ponekad se osećamo zarobljeni između dve jednako teške opcije – da ćutimo ili da se posvađamo bez obzira na posledice," piše jedna žena.
Obe opcije deluju strašno, zbog čega se mnogi nadaju da će vreme doneti rešenje. Druga žena komentariše da ponekad vreme zaista može rešiti probleme, jer ljudi sazrevaju i dinamika odnosa se menja. Iako se oslanjanje na vreme može činiti kao rizičan potez, nije uvek loše dati sebi i drugima prostor da se stvari prirodno promene.
Međutim, majka se nalazi u posebno teškoj situaciji zbog ograničenog vremena koje joj je preostalo.
Stil/Ispovesti.rs
