U jednoj od svojih najčitanijih kolumni, Vedrana Rudan je objasnila kako izgeldaju danas deca sa karakterom.
"Svako dete ima karakter, ni jedan ga roditelj nema. Tako je govorio moj sin. Krešo se bacio na pod. Urlao je, valjao se po kuhinjskim pločicama, mahao rukama i nogama:
“Krava, krava, kravaa, učiteljica je kravaaaaaaa.” Moram vam se pohvaliti, dete ima deset godina, a broj noge četrdeset i jedan. Za rođendan je dobio mobilni. Čudovište košta sedam hiljada kuna.
Rekla sam ocu mog unuka: “Idiote, sin ti ima sve trojke i dvojku iz matematike, a ti mu kupuješ mobilni.” “Mama!”
Hteo mi je nešto reći, pa se zaustavio. Ima četrdeset i četiri godine i dva metra što ne znači da mu ja nisam mama.
Krešini roditelji sina ne doživljavaju kao neviđenog divljaka, oni misle da “mali ima karakter”.
Danas sva deca imaju “karakter”. Zato j*bu mater i oca učiteljima, zato su učiteljice “krave”, zato mamu i tatu šalju “u kur*c” kad im oni, retko, ali ipak, otmu mobilni iz ruke.
Krešina cura, zove se Amijanda i naš mali skupa su dve nedelje i tri dana. Jučer su to proslavili u piceriji “Hapanjamaama”.
Devojka nosi na noktima samo crni lak, u kosi zeleni pramen u šiškama, ružičasti joj seže do pola leđa.
Amijanda je, to mi je rekla njena mama, također “dete sa karakterom”.
“Već”, rekla sam, “njihova učiteljica nema ni trideset godina?” “Gospođo, danas se svet brže okreće”, reče mi Amijandina mama.
Kad je mali kod nas ne baca se po podu, ne bulji u telefon, piše zadaću, sam sebi priprema doručak.
Jednom sam ga, kad je kao dvogodišnjak dobio napad “karaktera”, polila ledenom vodom pa smo to rešili.
Moja deca su uz pomoć kutlače jako rano izgubila “karakter”. I kći i sin su u komunikaciji sa mnom i danas imaju dvoje beskarakterne dece.
