Franko Di Mare, ugledni novinar i urednik italijanske državne televizije RAI Uno, ratni izveštač iz BiH 1992. godine, u sirotištu u zgarištu ugledao je devojčicu od godinu i po dana i odlučio da je usvoji.
Franko di Mare, novinar Rai News-a, koji je, prema pisanju medija, uvek bio smiren i rezervisan na poslu, nikada nije krio radost, entuzijazam i ljubav koju je Stela donela u njegov život.
Stela danas ima oko 35 godina, diplomirala je ekonomiju. Skoro ništa nije poznato o Bosanki, usvojenoj ćerki italijanskog novinara Franka di Marea.
Lepa Stela je uvek bila pod zaštitom svojih roditelja, koji su je držali daleko od medija, u skoro totalnoj privatnosti.
Franko di Mare, novinar Rai News-a, nikada nije krio radost, entuzijazam i ljubav koju je Stela donela u njegov život.
Stelu je pronašao u sirotištu u Sarajevu
Do prvog susreta između novinara i male Stele, koja je i dalje bila u pelenama, došlo je 1992. godine u Sarajevu.
Di Mare je tada izveštavao o ratu u BiH, piše Rai news.
"Bio sam u Sarajevu i bomba je pala na sirotište. Video sam oči male devojčice i odmah smo se razumeli", rekao je novinar ranije.
Ovaj susret završio se srećnom pričom - novinar je usvojio devojčicu i došlo je do rađanja očinske ljubavi koja je trajala do poslednjih trenutaka njegovog života.
Nakon prvog susreta, Di Mare, koji je tada bio oženjen Alesandrom, odlučio je da spasi devojčicu od rata i uspeo je da je usvoji uz pomoć Crvenog krsta.
"Imao sam 35 godina i Stela me je u određenom trenutku života spasila. Stela me je naterala da upoznam veru i da kažem da Bog postoji," pričao je novinar o njoj.
Iako se brak između novinara i Alesandre pre nekog vremena okončao, oni su nastavili da brinu o ćerki.
Dirljiva priča o Steli i upoznavanju sa muškarcem koji je postao njen otac, Franko di Mare je opisao u knjizi "Don't ask why".
Novinar Rai news-a Franko Di Mare (68) umro 17. maja. 2024. godine i to je bio izuzetno tužan trenutak za Stelu.
Novinar je nekoliko godina bolovao od mezotelioma, kako prenose italijanski mediji.
Ja sam Sarajlija
U redu, ne govorim taj jezik. I, svakako, ne zaboravljam da sam se rodio u Napulju i da nemam dva pasoša, niti dvojno državljanstvo. Pa ipak, moji koreni se nalaze u vodama Pozilipa i Miljacke, postao sam čovek na ulicama Mergeline i u sokacima koji se penju uz Bjelave, moje osećajno sazrevanje slavilo je svoje obrede u drvoredima gradskog parka uz ulicu Karačolo i među zanatskim uličicama Baščaršije.
Tako je započeo svoju priču u svojoj knjizi „Ne pitaj zašto”, koju je posvetio devojčici koju je iste godine usvojio u ratnoj bolnici u Sarajevu. Njeni roditelji su je ostavili, a Franko nije mogao da se odvoji od nje. Ona danas ima oko 35 godina i zove se Stela.
Pre 15-ak godina promovisao je knjigu „Ne pitaj zašto”, koja govori o tom događaju.
– Glavna tema moje knjige je volja, snaga ljubavi. Kada govorim o ljubavi, ne mislim samo na onu romantičnu vrstu ljubavi, kakva postoji između muškarca i žene, nego i na onu misterioznu vezu između čoveka i njegove zemlje (domovine), njegove porodice i njegove životne priče. Proveo sam mesece u Sarajevu tokom rata. Impresionirala me upravo ta ljubav Sarajlija, koji su u to vreme bili tako bliski jedni drugima, prema svom gradu, domovini, prijateljima i voljenima.
Nikada u životu nisam doživeo takvu lekciju o ljudskosti, koja se dešavala na jednom mestu i u jedno vreme. Radnja romana je priča o italijanskom novinaru koji u Sarajevo dolazi u julu 1992. godine, na samom početku rata.
Nekoliko godina pre dolaska u Sarajevo se razveo i zbog svega što mu se dešavalo, pomalo postaje ciničan. Više ne veruje u ljubav. Ali, uskoro će promeniti mišljenje, onog dana kada upozna jednu devojčicu u sirotištu.
Pitali su ga Italijani zašto je usvojio dete iz Sarajeva
– Dobro pitanje! Ali, plašim se da nemam precizan odgovor. Mogao bih vam dati milion odgovora, ali ni svi ti odgovori zajedno ne bi bili dovoljni da objasne suštinu svega. U ljubavi nema odgovora, pretpostavljam. Na kraju, ko bi nam zaista mogao objasniti zašto si zavoleo nekoga. To je dete koje ni zašta nije krivo.
Kada sam u knjizi opisivao taj trenutak u kojem smo moja ćerka i ja izabrali jedno drugo, urednica me zamolila da tom opisu dodam više detalja. Ali, nisam mogao. Napisao sam tačno ono što sam u tom momentu osećao. Rekao sam da ne postoji niko na svetu ko bi mogao objasniti razlog zbog kojeg biramo jedni druge. Ne pitaj me za razlog, kazao sam joj. Uzvratila mi je osmehom i rečima: „Mislim da imamo naslov romana”.
Stil/Azra
