Ako vam idalje iz nekog razloga nije očigledno zašto ne bi trebalo da udarate decu, evo ključnog razloga zašto to nikako ne biste smeli da radite.
Kada smo pod stresom – na primer, pretili su nam, maltretirali nas ili smo fizički povređeni – grupa takozvanih glukokortikoidnih hormona se oslobađa u krv. Ovo su „hormoni stresa“ koji su odgovorni za odgovor „bori se ili beži“ na napad.
Ali ovaj proces je prilično složen i radno intenzivan za telo. Dakle, kod dece u prisustvu roditelja (naročito majke), ovi hormoni se ne puštaju u krv. Na taj način priroda štiti telo deteta u razvoju od dodatnog stresa.
Ako sam roditelj postane izvor stresa, onda dete do određenog uzrasta FIZIOLOŠKI NE DOŽIVLJA NASILJE NAD SEBOM KAO NEŠTO OPASNO. Odnosno, nema stresa, njemu je to „po redu stvari“, sve je normalno, TAKO I TREBA.
Šta mislite u šta će čovek odrasti ako od detinjstva, na fiziološkom nivou, veruje da je NASILJE I AGRESIJA POTPUNO NORMALNA?
Kako će se ponašati sa svojom decom? Šta će učiniti u slučaju stvarne pretnje već u odraslom dobu?
Odgovarajući sa psihološke, a ne fiziološke tačke gledišta. Ovde postoje dva scenarija: dete će postati ili AGRESOR ili ŽRTVA. Dakle: TUĆI DECU ZNAČI KROJITI IM SUDBINU.
Prema tome smognite snage da priznate da ovde nešto nije u redu i idite kod specijaliste da se sredite ukoliko imate potrebu da tučete svoje dete. Moguće je da ste i sami bili pretučeni kao dete, a ovaj obrazac jednostavno ne možete da razbijete BEZ POMOĆI PSIHOLOGA.
Ovo je veoma ozbiljna i veoma važna tema i iskreno se nadamo da će pre ili kasnije u našem društvu nasilje u porodici postati tabu.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
