Kada odlučite da se rastanete od roditelja, da ih odstranite iz života, postoje trenuci koji vam izazivaju nelagodu svake godine - kao što su njihovi i vaši rođendani ili praznici. Ali postoji i jedan dan koji izaziva strah svakog dana, do kraja vašeg života.
To je dan njihovog odlaska. Ja s tugom očekujem taj dan već dugo vremena, priznaje kolumnistkinja časopisa "The Sun", novinarka Kejt Vils, koja je prekinula sve veze sa svojom majkom.
- Ljudi su šokirani kada to saznaju. Tada mi govore stvari poput toga da mi je i pored svega ona majka i da se porodici sve prašta i mnoge druge fraze iz sapunica. Mnogi mi snishodljivo objašnjavaju da ničiji roditelji nisu savršeni, da će mi biti žao kada mi majka umre i slične stvari.
Naravno, znam da mi misle dobro. Oni zaboravljaju da imaju privilegiju da imaju dobre, ili makar dovoljno dobre roditelje. Makar toliko dovoljno dobre da ih žele u svom životu.
Ovo je tabu tema, ali zapravo je prilično čest slučaj da se roditelji i deca odvoje. Samo u Engleskoj ima oko pet miliona takvih slučajeva, sudeći po društvu "Stand Alone", koje se bavi podrškom ovakvim ljudima.
Ne mogu da objasnim do detalja zašto sam ja presekla sve odnose sa svojom majkom jer to zahteva mnogo više prostora i vremena od jedne kolumne. Međutim, mi oduvek imamo disfunkcionalnu vezu, sa epizodama kada je njeno zapostavljanje mene eskaliralo. Recimo, onda kada sam imala sedam godina i sela u kadu punu vrele vode. Imala sam plikove svuda po telu. Kada su se moji razveli imala sam 15 godina i ona je otišla da živi sa novim dečkom.
Ostale smo tada u kontaktu, ali ja sam uvek nevoljno išla da se vidim sa njom. Sa tih susreta vraćala sam se tužna i ljuta.
Počela sam da shvatam da se to nikad neće promeniti, da se ona nikad neće promeniti, da nikad neće biti majka kakva mi treba.
Na kraju, u svojoj 34. godini, dok sam prolazila kroz sopstveni razvod, prestala sam da joj se javljam i blokirala sam njen broj. Odnos sa majkom mi je godinama izazivao bol. Odluka da je odstranim iz svog života je najteža ali i najbolja koju sam mogla da donesem. A ipak, odnos roditelja i deteta je specifičan, a posebno odnos majke i ćerke. Zbog toga se i danas preispitujem.
Pre 2 godine sam rodila ćerku, Blejk, i počela još više da razmišljam o majčinstvu. Moj partner više puta me je pitao da li ima šanse da popravim odnos sa svojom majkom, makar zbog Blejk. Nema šanse jer mislim da je moja obaveza da svoju porodicu zaštitim od toksičnih odnosa i situacija koje bi moja majka unela svojim prisustvom.
Naravno, mnogo puta se pitam šta će biti kad moja mama umre. Zamišljam kako ću to saznati, ko će mi javiti - još uvek je u kontaktu sa mojim ocem, ali ne i mojom sestrom. Pitam se kako ću se osećati. Nema sumnje da ću biti žalosna. Međutim, kako sam već ožalila naš odnos, sigurna sam da ću pored tuge osećati i olakšanje. Baš kao što je i Adel, kako javljaju mediji, nakon smrti svog otuđenog oca, osetila oslobođenje. Uverena sam da ću to osetiti i ja.
