Toma Zdravković, večiti boem u duši, imao je nekoliko poroka, a čini se da u mu, pored alkohola, bile upravo žene. Kako je govorio, nije bio mnogo lep, imao je veliki nos, ali i osmeh kojem je retko koja dama mogla da odoli. Kroz njega se i veselio i tugovao, ali i osvajao fatalne lepotice.
Zvančino se ženio četiri puta, već u prvom braku sa Olgicom, koji se desio 1963. godine, dobio je ćerku Žaklinu. Sa ove distance, Tomina naslednica priznaje da joj je krivo što sa ocem nije provela više vremena.
- Živela sam jedan period mog života, kratak, sa njim i kad je umro, bila sam jako, jako tužna. Živiš sa činjenicom da je on deo tebe, da postoji u meni, u mom bratu, u pesmama, u drugim ljudima kojima je dao lepa osećanja - svojevremeno je ispričala Žaklina.
Pamti ga kao neverovatnu osobu, komplikovanu, a istovremeno i nežnu, protkanu dubokim emocijama.
- Bio je posebna osoba. Zračio je tugom i pozitivizmom u isto vreme. Sećam ga se kao neklasičnog oca. Piće i izlasci su bili deo njegovog života i to sam prihvatila. Znam da zaplačem kao on. Često preko interneta pogledam njegove snimke. Imam jednu njegovu košulju u kojoj je nastupao, dugo je nisam prala. I jednu zlatnu ploču. Po mom osećaju, nikada se nije tukao i svađao, imao je svoje ja i to mu niko nije oduzeo. Znao je da popije, ali onda bi kod njega nastupila tuga - otkrila je jednom prilikom.
Danas živi u Holandiji i mama je dva dečaka, a u Srbiju dolazi svako godine, kako bi odala počast svom ocu. Istakla je da je jedan od naslednika veoma muzikalan, te da svira gitaru, ali i da voli drugačiju muziku i nema nameru da uplovi u estradu.
Voli da sluša sve Tomine pesme, a najviše - "Kiša je padala" i "Dotako sam dno života".
Žena koja mu je zaista promenila život bila je frizerka Gordana, koju je upoznao u Torontu. Ljubav među njima se rodila iz prijateljstva, a mnogi smatraju da je Tomi upravo ona produžila 18 godina života, nakon što se razboleo. Iako je bila velika razlika u godinama, to im nije predstavljalo nikakvu prepreku. Goca je imala razumevanja za Zdravkovića, a kruna njihovog braka je sin Aleksandar, za koga kažu da je očeva kopija.
- Kad saznaju čiji sam sin, prvo me pitaju kako sam odrastao uz njega. Nekada sam se predstavljao kao Aleksandar Saša, da bih izbegao teret prezimena Zdravković. Bio sam premlad kada je umro, tek kasnije sam shvatio koliko on znači za muziku i za druge ljude i šta je ostavio iza sebe. Tek sa svojih 16-17 godina, kada sam počeo da se zaljubljujem, počeo sam da shvatam njegove pesme. Umesto u park, nekad sam sa njim išao u kazino. Video sam mnoge stvari mnogo mlad. Nisam ni znao šta se dešava oko mene - rekao je pre nekoliko godina Aleksandar.
U Toronto se vraća sa majkom Gocom 1992. godine, tamo se i školovao, a karijeru gradi, takođe, u svetu muzike, ali na drugačiji način.
- Ima svoj privatni studio i pravim muziku, ali elektronsku. Osim toga sam audio i video tehničar na brojnim koncertima, konferencijama i proslavama. Završio sam muzičku školi, svira, violinu i klavir. Smatram da ne znam dovoljno dobro da pevam, tražio sam svoj put i ne želim da me gledaju kroz oca. Želim sam da postižem uspehe - zaključio je.
Sa sestrom Žaklinom je u kontaktu i viđaju se, kako su istakli, koliko im obaveze dozvoljavaju, jer žive u različitim državama. Iako je dosta mlađi od nje, odlično se slažu.
