Sovjetski Savez je bio poznat po velikom broju genijalnih naučnika, izuzetnih sportista i intelektualaca. To se objašnjava ne samo dobrim genima, nego i principima sovjetskog vaspitanja. Izdvojili smo deset principa koji bi vam mogli koristiti.
Mnoge principe sovjetskog vaspitanja postavio je još 30-ih godina pedagog Anton Makarenko. Tih godina u Rusiji je bilo mnogo vaspitno zapuštene dece, koja bi se kasnije odavala kriminalu. Vlasti su ih skupljale sa ulice i smeštale u popravne domove.
U takvim zatvorima za maloletne Makarenko ih je uspešno prevaspitavao u punopravne članove društva. Mnogo toga iz njegovog iskustva postalo je deo sovjetskih udžbenika pedagogije i ušlo je u sistem obrazovanja. Ovo su neki od njegovih principa.
1. Strog režim
Smatralo se da sve treba da se odvija strogo po rasporedu: i spavanje, i jelo. Sovjetski medicinski radnici išli su po kućama kod mladih majki i pažljivo pratili kako dete dobija na težini. U tome se primenjivala disciplina i u starijem uzrastu dece.
2. Čeličiti decu i stavljati ih da spavaju na svežem vazduhu
Smatralo se da je svež vazduh koristan za imunitet i zdravlje deteta. Mnoga deca su danju spavala napolju, između ostalog, kako bi se izbegle epidemije. Posebna atrakcija bilo je čeličenje, obično putem polivanja hladnom vodom. Smatralo se da je to veoma korisno, između ostalog, i za srce.
3. Naviknuti dete na fizičku kulturu i sport
U školama su bile obavezne sportske aktivnosti: zimi su decu vodili na šetanje na skijama, a leti na trčanje po svežem vazduhu. Tokom ostatka godine vežbalo se u sali: deca su se bavila trčanjem, lakom atletikom i ekipnim sportovima.
4. Socijalizacija dece od ranog uzrasta
Deca su od najranijeg uzrasta kretala u obdanište (čak i sasvim mala deca išla su u jaslice). Najvažnija veština koju je sovjetsko dete sticalo u obdaništu bila je socijalizacija. Ono je trebalo da nauči da živi i radi u kolektivu, kao i da snosi odgovornost za kolektiv.
5. Naučiti decu odgovornosti
Američki akademik i dečji psiholog Uri Bronfenbrener 70-ih godina je detaljno proučavao vaspitanje dece u Sovjetskom Savez. O tome je objavio i knjigu „Dva sveta detinjstva: Deca u SAD i SSSR-u”. U njoj on navodi reči sovjetske učiteljice o tome kako se ona bori protiv lošeg ponašanja u razredu.
„Zamislimo, na primer, da desetogodišnji Vova čupa Anju za kosu. Ja ga opomenem jednom, drugi put, treći put, a on nastavlja po svom. Tada zamolim ceo razred da obrati pažnju na Vovino ponašanje. Sada sam mirna: na odmoru sa njim će porazgovarati dežurni iz pionirske grupe. Oni će ga podsetiti da će se njegovo ponašanje odraziti na ocenu ponašanja čitave grupe.”
6. Naučiti dete samostalnosti i radu
„Negde od 5. razreda imao sam zaduženje da za vikend sređujem stan i idem u prodavnicu. To sam uvek radio i čak nisam ni znao da bi moglo biti drugačije. Moja sestra bliznakinja za to vreme je spremala ručak za celu porodicu. A roditelji su radili ili se odmarali”, kaže o svom detinjstvu Sergej iz Moskve (62 godine star).
U školama je takođe postojao poseban predmet: „rad”. Devojčice i dečaci su tu mogli da nauče razne stvari: devočice su učile da šiju i kuvaju, a dečaci da zakucavaju eksere, testerišu, delju, rade sa lemilicom, pa čak i da obavljaju jednostavne operacije sa strujom.
7. Slobodno vreme svesti na minimum
Sovjetsko dete moralo je uvek biti zauzeto. Pokazalo se da što više obaveza dete ima, to ih uspešnije obavlja. Tako su ga spremali za posao i aktivan društveni život.
Svako dete je posle časova ostajalo na produženoj nastavi ili išlo na sekcije. To je, osim toga, roditeljima olakašavalo život, jer nisu morali da brinu šta dete radi dok su oni na poslu.
8. Ne razmaziti dete
Sovjetska deca nikada nisu imala veliki broj igračaka, mnogo različite odeće, neke luksuzne predmete, kao što imaju savremena deca (na to je, istina, uticao i deficit robe). Sovjetski čovek se od ranog uzrasta navikavao da ne bude zahtevan kada se radi o svakodnevnim potrebama. Smatralo se da će razmažena deca neizbežno postati asocijalni elementi, a možda i kriminalci!
9. Gajiti ljubav prema prirodi
Veoma popularno je bilo bavljenje botanikom i zoologijom. Postojale su grupe mladih prirodnjaka koji su istraživali specifičnosti prirode svog kraja. Decu su vodili na kampove u šumu, učili ih alpinizmu i vožnji kanua.
Roditelji su takođe decu često učili da love ribu i beru pečurke (i, što je najvažnije, da umeju da prepoznaju koje su od njih jestive).
10. Negovati moralne vrednosti
Zbog odsustva religije pravila ponašanja deci nisu objašnjavana pomoću Biblije, nego pomoću moralnih normi sovjetskog čoveka i graditelja komunizma. Uostalom, one su se malo razlikovale od 10 biblijskih zapovesti.
Veoma važno je bilo da čovek ne živi za sebe, nego za druge, da ne traži ličnu korist i bogaćenje, da ne laže, održava čistoću, poštuje starije (da im ustupa mesto u gradskom prevozu, da pomaže starima da pređu ulicu ili da im ponese teške torbe).
Jedna od najvećih vrednosti bila je porodica. Devojčice su se od detinjstva pripremale da budu majke i da vode domaćinstvo (mada su kod njih podržavane i profesionalne težnje).
Dečaci su vaspitavani da rade „muške poslove”. Veoma važno je bilo služiti vojsku. „Oni koji nisu služili vojsku bili su predmet podsmeha. Devojke čak nisu želele s njima da izlaze”, kaže Ivan (75 godina star).
I, naravno, za sovjetsko dete najveća vrednost bile su vernost i ljubav prema otadžbini, prenosi Russiaislove.com
