Gospođi Mislavki zasigurno nije bilo lako da ispriča svoju sudbinu, ali hrabro je istupila i time svima ukazala koliko život može biti nepravedan i koliko je današnjim penzionerima teško.
“Imam 60 godina i već desetu godinu živim u velikom gradu, u stančiću od 37 kvadrata. Iz dana u dan se doslovno dovijam kako da ću preživim jer sam nakon 30 godina radnoga staža obolela i ostvarila pravo na invalidsku penziju. Tada sam primala 200 evra, sada to, nakon 10 godina, iznosi 268 evra”, započela je svoju ispovest za Moje Vrijeme.
Šokantno suprugovo priznanje
Kad se razbolela bila je, otkriva, još u braku. “Dok se nisam razvela nisam bila ni svesna koliko su moja primanja mizerna i ispod svakog nivoa dostojanstva. Kad su dupla primanja, ipak je sve lakše. Razvela se nisam iz hira i svojom voljom, nakon 30 godina saznala sam – a to mi je i priznao – da živi sa mnom, a paralelno i sa drugom ženom, i da to traje već godinu i po dana”, poverila se gospođa Mislavka.
Mnogi će se verovatno pitati kako to nije primetila, ali kad je žena u invalidskoj penziji i u svojim je kasnim četrdesetima ili ranim pedesetima, koje su same po sebi prilično osetljive, nije tako teško varati je iza leđa. “Zdravlje mi je tada došlo u fazu ‘biti ili ne biti’, pa kad se poklopilo s teškom prevarom, bila je to kap koja je prelila čašu”, objasnila je.
Nema mira u penziji
Svoj mir nakon razvoda, s obzirom na iznos penzije, nije mogla da pronađe. “Nakon razvoda postala sam svesna situacije u kojoj sam se našla vezano za penziju. Sve je gore, jer ako nisam u bolnici, moj dan se sastoji od pešačenja od prodavnice do prodavnice kako bih našla potrebnu namirnicu na akciji ili na sniženju pred istekom roka. Hvala Bogu i na toj mogućnosti”, iskrena je.
O dostojanstvenom životu u starosti i ispunjavanju želja kao što je odlazak u banju, na more, u pozorište, bioskop i na ples, ni ne razmišlja. “To sam mogla da priuštim samo u mladosti", dodaje Mislava, pa nastavlja.
“Nepravda, pa to ti je, rekao je poznati crtani junak Kalimero u vreme kad sam još bila devojčica u osnovnoj školi. Tada nisam bila svesna težine te rečenice, a danas je svaki dan osećam na svojoj koži", zaključila je gospođa Mislavka.
