Branka je čitav život provela u strogoj veri smatrajući da je razvod greh, a onda je doživela da joj sin napusti snajku, tj. da je prevari i to sa njenom najboljom prijateljicom. Zbog ove sramote sedamdesetogodišnja žena ne može ni do kapije da izađe. Njenu ispovest prenosimo u celosti:
"Ja sam samo jaukala, ponavljala sam što me je to snašlo. Danima sam se sabirala, zvala jednog, pa drugog.
Sin je samo rekao da je to tako, da on odlazi od prve žene i da tu ne mogu ništa promeniti, ali nije ulazio u dublje razgovore sa mnom. A i nema mi ni šta puno govoriti šta i kako je bilo, ta žena, njena prijateljica, dolazila je kod njih, i ja sam je tamo jednom, dvaput videla. Možda su se njih dvoje još negde sretali, ovo je malo mesto. Tu se nešto razvilo, kako i kada sada nije ni važno."
Ova nesrećna žena uznemireno je ispričala kako je snaja za sve krivila nju - svoju svekrvu:
"Rekla sam im da mi dovedu unučicu dok sve ne reši, ali je onda snaja rekla da malena ide kod njenih, da smo svi mi najgori ljudi na svetu. Tu ja nju razumem, verovatno bi i sama u ljutnji i besu i ljubomori tako razmišljala. Volela bih da se i ona malo smiri, jer sad ima baš otrovan jezik. Mene će ovo dotući, a moram se praviti jaka, ne želim izgubiti sina i unuku."
Najteže joj pada što ju je snaja, koju je volela, nazvala i rekla joj da je ona za sve kriva, da ga je u svemu uvek branila, da nju nikad nije podržala kad joj se na bilo što oko njega požalila.
"Ona se žalila jedino na to da on ništa po kući ne radi, da je sve na njoj, da kako on ne vidi ni prašinu, ni prljave podove, ni veš u korpi. Znam da je retko i kuvao, i na to se žalila, jer je ona sve morala, a plus je i radila na poslu. Ja sam ga branila, govorila joj da nije baš tako da neće baš ništa, ipak se puno i oko ćerke davao, razvozio, vodio, igrao se s njom, ne znam, meni se činilo da je svojoj ženi dobar. Ali evo što se na kraju dogodilo.
Ona je meni draža od ove nove sinovljeve žene. Rekla sam joj to, ali ne želi čuti. Pa ljudi dragi ja sam njega na kolenima molila da se predomisli. Ali to je sada predaleko otišlo, on se, vidim, neće vratiti u taj brak, krenuo je sa životom, a i u snaji je previše prkosa i gorčine”, ispričala je Branka za mojevrijeme.
"Nadam se da ona neće zabraniti mom sinu sada da viđa dete. Ja unuku vrlo malo viđam a toliko mi nedostaje da vam ne mogu opisati koliko patim. To će našu porodicu zauvek pratiti, a ja sada mogu jedino sesti i plakati, ili mogu svaki dan moliti da Bog sve okrene na dobro.
Znam i da nas celo mesto ogovara, zamislite vi koja je to drama otići s prijateljicom od žene… ali te jezike ću nekako podneti. Samo da mi se porodica vrati u kakvu takvu normalu”, rekla je za kraj Branka.
