Ispovest žene koja je ceo život davala sve deci i ulagala u njih, a oni u starosti nisu hteli da je pogledaju, mnoge je rastužila. Međutim, ona nije jedina koja se suočava sa ovakvim problemima.
Naime, penzionerka Sonja otkrila je za Moje Vrijeme šokantnu ispovest koja je izazvala lavinu komentara. Kada je njen suprug otišao u penziju, finansijski su se pomogli izdavanjem kancelarije i još jednog stana koji su imali. Posle smrti, sve je ostavio svojoj deci: ušteđevinu, stan za iznajmljivanje, kancelariju, auto, vikendicu i garažu.
Iako je dobila stan u kojem su živeli i njegovu minimalnu penziju, osećala se opljačkanom, jer je ceo život radila sa njim u kancelariji i udvarala mu se kod kuće, a sada jedva ima dovoljno da sastavlja kraj s krajem.
- Sve je ostavio deci koja decenijama nisu razgovarala sa njim, ali meni ništa - rekla je ona.
Prvi razvod
- Rođena sam u Splitu, tamo sam osnovala porodicu, rodila dvoje dece, sina i ćerku. U braku je postalo nepodnošljivo, sve je bilo na meni, a moj muž se, kad god je video da sam dobro raspoložena, svim silama trudio da ne bude. Ili me je nečim uvredio, ili me je ignorisao, niko ne zna šta je gore. Na kraju sam došla do toga da sam ili ja, moja psiha i fizičko zdravlje, ili ću otići iz te mučne atmosfere - počela je svoju priču gospođa Sonja (80).
Deca su, kaže, privremeno ostala kod oca.
- Radila sam tamo u suvenirnici, primanja nisu bila astronomska, ali su bila dovoljna jer sam se uselila u manji stan koji sam nasledila od roditelja, a koji je do tada imao podstanare. Deca su išla u srednju školu, nisam htela da im remetim život, ostali su kod oca, u našem velikom stanu gde je svako imao svoju sobu - rekla je ona.
Nijedan razvod nije bezbolan, a još je bolnije ako par ima decu, pa se našoj sagovornici učinilo da je smak sveta kada je odlazila.
- Svi smo se raspadali kada sam odlazila, ali su deca videla da više nisam psihički dobro, pa su me razumeli i nisu mi okrenuli leđa. Redovno su dolazili kod mene - ispričala je.
NE PROPUSTITE
Veliki preokret
Nakon godinu dana gospođa Sonja - tada je imala 44 godine - upoznala je još jednog devet godina starijeg Zagrepčanina, koji ju je potpuno očarao. I on je bio razveden, dobrostojeći i posle pola godine veze ona je dala otkaz i otišla da živi kod njega. Osnovao je privatnu firmu i rekao joj da će raditi sa njim u kancelariji, kao sekretarica.
- Nikad me nije upisao na platni spisak, ali dobro, mislila sam, daje mi pare, imam koliko treba. Nije angažovao čistačicu, ali sam pomislila, zašto plaćati nekom drugom, kad ja mogu da čistim. Sad vidim da nije bilo dobro, da je trebalo da insistiram da me bar registruje, ovako sam imala osećaj manje vrednosti i pristala sam na sve i svašta vremenom, a nisam se kako treba osigurala za svoju starost. U početku mi je sve izgledalo prihvatljivo, pa i to da sam svima u kancelariji bila tetka Katica, svima kod kuće tetka Katica - objasnila je ona.
Sve što joj je u početku bilo dobro, godinama je sve više uticalo na nju.
- Imao je taj određeni karakter da je voleo da se šali na svoj račun, a još češće na tuđ račun. Komplimenti koje mi je davao u javnosti u početku su bili zabavni, a onda su postajali sve neugodniji. Što je bio stariji, to je bio mrzovoljniji, imajte u vidu da je ipak bio dosta stariji od mene. Žalio se na sve, od hrane koju sam mu poslužila do moje sede kose, ali sam na sve zatvarala oči - priča ona.
NE PROPUSTITE
Za života je, kaže, bilo i lepih gestova sa njegove strane.
- Kada su moja deca došla u Zagreb da studiraju, niko nije bio srećniji od mene. Pristao je da im plati stan, bila sam mu zahvalna. Ali dok su ga moji prihvatili, njegovi nisu prihvatili ni njega ni mene. Bio je nesrećan jer su sin i ćerka jedva razgovarali sa njim otkako se razveo, a kada su čuli za mene, bili su još gori prema njemu - rekla je ona.
Deca su progovorila iz koristi
- Valjda je prošlo deset godina naše veze kada su prvi put došli na njegov rođendan. Onda sam morao da pripremam vakhanaliju tri dana. Predjelo, glavno jelo, prilozi, poslastice, sve odabrano, sve najbolje. Naravno, nije pozvao moju decu. Kad bi došli, poklonili bi ga, nikad mi ružu nisu doneli. Šta da kažem, nisu me ni pozdravili, a on je to tako prihvatio. Zabavljao bih ih u tišini, a oni, kao da me nema. Pomislila sam u sebi, pa njemu je važno, preživeću ovaj dan - rekla je. Kasnije je saznala da je on finansijski pomogao njenom sinu nekim ulaganjem, pa je zato njegov sin pristao da dođe. Ona je ćutala.
Venčanje kao zalog sigurnosti
Prolaze godine, čovek je u stanju da decenijama opravdava tuđe postupke.
- Kada smo bili u vezi oko 15 godina, prijatelji su nas nagovarali da se venčamo. Čim mi je skrenuo malo pažnje, pristala bih na sve, pa smo se venčali. Sada vidim da je sam Bog to hteo, jer da nisam potpisala taj papir, danas bih bila na ulici.
- U stvari, iako sam bila sa njim trideset godina, radila za njega, kuvala i prala za njega i brinula o njemu tokom godinu dana teške bolesti pre njegove smrti, iako mu deca nisu dolazila da ga posete u bolnicu – ostavio je sve toj deci. Ostavio mi je ovaj stančić, da ne završim na ulici, i ni pare više. Svojoj deci je dao kancelariju, drugi stan, garažu, auto, vikendicu i svu svoju ušteđevinu - priča i nastavlja: Ne bih ništa rekla da nisam radila na stvaranju većine to sa njim. U redu je, to sebi nikada neću oprostiti, nisam se pobrinula da bar nešto od toga ne prenesem na sebe.
-Posle sahrane, preostalo mi je samo da preživim koliko mogu, dok ne dobijem papire da bih mogla da primam njegovu minimalnu penziju. Sa tim životom, najgore mi je što sam posle njegove smrti u potpunosti shvatila da mu ja i moja deca nikada nismo bili važni.
- Znao je da ću da zabrljam sa ovom penzijom, jer je bio na minimalcu. Nije mu bilo važno. Sluškinja je smokva, ništa više nije ni zaslužila - tužnim glasom je rekla gospođa Sonja, uverena da bi ostala bez stana da nisu bili u zakonskom braku.
- Njegova deca imaju moćne veze, a ja imam tri bolesti i ovu štaku, ne bih imala snage sa rogovima bosti - zaključila je nesrećna žena.
(Stil/ mojevrijeme.hr.)
