Cela Srbija je ostala nema nakon gostovanja Slobodana Negića u emisiji "Utisak nedelje", oca nastradale devojčice u OŠ "Vladislav Ribnikar". Njegovu bol, ali i snagu da se bori za bolje sutra ostale dece najbolje je razumeo Igor Jurić, koji je takođe izgubio ćerku na tragičan način.
Ujedinjeni, svojim sudbinama su svima nama poslali jake poruke koje bi trebalo da nam promene poglede i stavove o boljoj budućnosti. Složni su da samo ljudi mogu jedni drugima biti najveća uteha, a i snaga da se prežive teški danii izgradi bolje sutra.
- Ja sam danas u očima ljudi video iskren strah za sve nas i reći ću vam nešto. Kad sam bio na sahrani svoje ćerke prilazilo mi je puno ljudi. Mnogo njih uopšte nisam znao, ali vidim da tim ljudima koji mi prilaze nije lako da izjave saučešće, a ni meni da ga primim. Kasnije sam posle sahrane počeo da gledam u oči te ljude i da svakom, gledajući u oči se zahvalim. Shvatite da je ponekad jedini razlog u čoveku da se bori to što ima ljude oko sebe i da ovde treba da naučimo veliku lekciju o tome da se radi o nama, o nama ljudima, o našim sudbinama. Moja sudbina je teška, ali ja ću je nositi i to baš onako kako me Sofija, kao što ime kaže, mudro naučila tome - govorio je Negić.
A da li ste ga prepoznali?
Slobodan Negić je glumac, muzičar i filozof. Rođen je u Beogradu 1977. godine, magistar je filozofije, bavi se komponovanjem primenjene i neprimenjene muzike i član je benda „Di Luna Blues“.
Oca nastradale devojčice domaća javnost pamti po ulozi „Profe“ u popularnom filmu „Čavka“ iz 1988. godine, gde je u narodu ostao poznat kao „dobrodušni dečak našeg detinjstva“. U ovom filmu pojavio se kada je imao nešto više od deset godine, a publika ga pamti kao dečaka riđe kose koji nosi naočare i pomaže vršnjaku. Tumačio je lik Maksića koji zbunjeno odgovara na pitanje nastavnika u seriji za decu “Vukov ćošak” iz osamdesetih godina.
Nakon što se prvi put predstavio javnosti kao glumac u popularnim ostvarenjima, njegova karijera je otišla u drugom pravcu, pa je počeo da se bavi muzikom, što je i danas njegov poziv. Komponovao je muziku za film „Četvrti čovek“ i “Prokleti pas”.
Na njegove potresne reči se nadovezao i Jurić priznanjem da je tragedija koja se desilo u osnovnoj školi na Vračarau nadmašila svaku do sada u našoj zemlji, pa i njegovu ličnu. Upozorava da je najveća greška našeg društva upravo ignorisanje problema.
"Ta deca su dala života da nam ukažu - vi ste do ovoga doveli. Vi koji se svađate, vi ste ti. Ako se ne opametimo, očekujte sutra isto. Mi moramo da se bavimo decom. Ovaj problem nije nastao dolaskom ove ili neke druge vlasti. Znate kad je ovaj problem nastao - pitao je sve Igor i nastavio:
- Ovaj problem je nastao kada je Dragan Đurić imao četiri godine. Dragan Đurić za one koji ne znaju je čovek koji je ubio i silovao moju Tijanu. On je bio dete i neki ljudi u njegovom komšiluku su ćutali kada je bio žestoko zlostavljan. Ova nesreća je načeta kad je Zoran Albić ubio malu Lunu, a trpeo je najgore batine od svoga oca, a mi smo to gledali i ništa nismo uradili. Tako gledamo i danas - kaže osnivač Fondacije "Tijana Jurić".
Ističe da niko od nas ne bi trebalo da "okreće glavu" kada znamo da neko ima problem.
- Kada znamo da su deca zlostavljana i kad znamo da imaju problem, mi kao društvo moramo da prvo zaštitimo i da reagujemo. Najlakše je zatvoriti prozor i ne slušati muku jednog deteta. Nemamo dovoljno stručne ljude da prepoznaju da taj jedan dečak koji je počinio ovaj strašan masakr ima problem. Da je to neko stručan prepoznao, ovo se ne bi desilo - smatra Jurić.
I dodaje da najmlađima moramo da se posvetimo od ranog detinjstva.
- Hajde da se bavimo njima od ranog detinjstva. Ne samo decom koja su žrtve, već i decom koja imaju problem u ponašanju - zaključio je.
