Kad dete dođe na svet, svaki roditelj se nada da će moći da mu ponudi najbolji mogući život i vodi ga na tom putu. Ljubav prema deci roditelje može da natera da preduzmu sve kako bi im osigurali sigurnost i sreću.
To posebno vredi za decu koja zahtevaju posebnu brigu, poput Kristijana Boversa, dečaka s Daunovim sindromom, čija je majka učinila nešto neverovatno kako se više ne bi osećao usamljeno.
Kristijan je oduvek bio veliki ljubitelj života, stalno je nasmejan i trudi se da se drugi osećaju bolje.
- Kristijan je društven, a kad smo u javnosti, on će pozvati bilo koga da nam se pridruži - kaže njegova majka, Dona Herter.
Jednom su otišli na picu, a on je pozvao za sto 15 građevinskih radnika da sednu s njima, što su oni i učinili.
Odgajan je s ljubavlju i srećom, što ga je oblikovalo u harizmatičnog mladića kakav je danas sa 24 godine. Ali Kristijan ima Daunov sindrom i nije mu uvek lako da se poveže i stvori prijateljstva.
Tokom srednje škole, Kristijan je imao priliku da stekne višestruka prijateljstva. Ali ta ista prijateljstva na kraju su prestala kada se škola završila. Nakon što je diplomirao, njegova potreba za društvom je još više porasla, ali niko od njegovih prijatelja nije dolazio kod njega.
Njegova mama se priseća kako je često pitao: "Kada mi dolaze prijatelji?".
Suočio se sa surovom stvarnošću, nekoga s takvim stanjem, a Kristijan se iz dana u dan osećao sve usamljenije.
- Vikendom je gledao svoje starije sestre kako spavaju kod prijateljica i idu na zabave dok je on sedeo sam - kaže Dona.
Majka nije mogla samo da stoji i gleda, pa je pronašla rešenje za njegovu usamljenost.
Dona je očajnički želela da pomogne svom sinu da pobedi usamljenost. Kako ona tvrdi, slomljeno srce kad vidite svoje dete kako pati, ne smanjuje se s vremenom, postaje sve teže.
Dona je morala da bude jaka za dvoje, za sebe i Kristijana, koji, kao i drugi momci njegovih godina, ima mnogo interesovanja.
Kristijan ima mnoge želje, poput svojih vršnjaka. On će želeti vozačku dozvolu, možda će želeti da se odseli, oženi i ima decu, ali nije dovoljno funkcionalan da živi sam, tužno priznaje njegova mama.
Dona je želela da podstakne sina da se bavi svojim interesima i hobijima jer to mogu biti sjajni putevi za izgradnju prijateljstava i pronalaženje istomišljenika. Ali u Kristijanovom slučaju stvari nisu bile tako jednostavne, pa je odlučila da uzme stvari u svoje ruke.
Dona i njen suprug sedeli su jedne noći za stolom pokušavajući da smisle rešenje za Kristijana, i sinula im je ideja da objave poruku na Fejsbuku i ponude nekome novac da provodi vreme s Kristijanom.
- Tražim mladića, između 20-28 godina, koji želi dodatno da zaradi. Dva dana u mesecu po 2 sata, platiću da budeš prijatelj mog sina. Sve što treba da radite je da sedite s njim i igrate video igrice u njegovoj sobi. Ništa više. Ima 24 godine i Daunov sindrom zbog čega nema prijatelje svojih godina - napisala je mama u objavi.
A takođe je navela da je razlog zbog kojeg plaća garancija da će se neko stvarno pojaviti, jer kako kaže, Kristijan je imao mnogo njih koji su mu govorili da će ga jednog dana posetiti, ali nikada nisu.
Dona nije imala nikakva očekivanja kad je poslala objavu, ali dan nakon toga bila je šokirana kad je videla poplavu interakcija i poruka koje je primila. Mnogi su reagovali osetljivim, saosećajnim odgovorom, čak su ponudili svoju besplatnu pomoć i druženje. Mama je takođe bila šokirana kada je videla koliko roditelja ima slične probleme, i razgovaraju međusobno o stvaranju prijateljstava, donosi Bright Side.
- Shvatila sam, pa, ovo se ne događa samo Kristijanu - istakla je.
Kristijan je sada obasut ljubavlju mnogih novih prijatelja. Kad je broj odaziva porastao, Dona je čak kupila planer za planiranje celog rasporeda druženja.
- Jedva ćekam da mu kažem, Kristijane, postoje novi prijatelj koji želi da provode vreme s tobom - kaže Dona.
Toliko je uzbuđen da ni ne postavlja pitanja, dodaje mama.
Činjenica da Kristijan konačno više nije sam značila je Doni više od bilo koje svote novca. Međutim, nju su optuživali da je 'prodala' svoje dete, ali je odlučno odgovorila na takve komentare.
- Osim ako nemate dete s posebnim potrebama, nećete razumeti bol kroz koju ono prolazi svaki dan - poručila je.
Sve u svemu, dirljivo je videti da su ova majka i njen sin uspeli da pronađu zajednicu pojedinaca koji ih podržavaju i voljni su da se sprijatelje s njima.
