Već smo pisali o dečaku koga je majka ostavila jer je zbog radijacije u Černovilju rođen samo sa jednom rukom, a Džonatanova priča podjesnako je potresna.
Kada je njegova mama bila trudna, nije ni u jednom momentu posumnjala da će roditi dete koje će se sasvim razlikovati od drugih ljudi.
Na porođaju je samo jednom videla bebu pre nego je u suzama otišla iz porodilišta osavivši iza sebe dete koje je rođeno sa Tričer Kolins sindromom. Ova bolest se javlja jednom u pedeset hiljada beba.
Bolest se izražava u nedostatku nekih malih kositiju lica, deformitetu hrskavice i mišića lica.
Džonatan Lankaster je detinjstvo proveo po hraniteljskim porodicima i u sirotištu. Nakon par godina, jedna žena je odlučila da ga usvoji. Ali to nije pomoglo da dečak prihvati sebe i svoje lice.
Džonatan je mnogo propatio zbog svoje bolesti kao dečak: vršnjaci su ga maltretirali i tokom odrastanja je često bio depresivan.
Tek sa 19 godina, konačno je smogao snage da zavoli sebe zahvaljujući ljubavi i podršci porodice i prijatelja.
"Moja mama je neverovatno nadljudsko biće sa najvećim srcem i uvek je tu za mene. Imam divne prijatelje i veliku podršku. Nikad nisu prestajali da me voli i da mi pružaju podršku."
Većini dece koja pate od ovog sindroma potrebno je preko 70 operacija kako bi iole normalno živeli, tako da Džonatan smatra sebe pravim srećnikom. Kako je više puta izjavio za medije, on ne vidi sebe kako ide na operacije samo da bi se prolepšao.
Džono je danas odrastao, zreo čovek koji pokušava da vodi normalan život. Nikad nije bio u iskušenju da potraži roditelje, jer je smatrao da ih njegov život ne zanima.
Ovaj neverovatni čovek je stvorio sebi život kakav se samo poželeti može: okružio se velikim brojem prijatelja koji tvrde da je on uvek spreman da pomogne u teškim periodima života.
Džono je srodnu dušu našao u svojoj najboljoj prijateljici sa kojom se venčao i koja mu je rodila dvoje dece: sina i kćerku. Sin je potopuno zdrav, dok je na žalost, druga beba stigla sa istom bolešću koju ima i Džono. Međutim, roditelji su sigurni da će to dete imati srećan i dug život jer će oni uvek stajati uz njega.
2017. godine, Džonatan je, zajedno sa dvojicom svojih najboljih prijatelja, osnovao dobrotvornu organizaciju Love Me Love My Face – koja nudi podršku onima koji žive sa facijalnim razlikama širom sveta, kao i pomoć u medicinskim potrepštinama i operacijama.
On je danas jedna veoma srećna i zadovoljna osoba.
“Trebalo mi je 23 godine da prihvatim ko sam, ali se u poslednjih pet godina mnogo toga promenilo. Uz svu medijsku pažnju i putovanja na kojima sam bio, nadam se da sam bar malo pomogao deci kojoj je potrebna pažnja”.
