Glumac i profesor Dragan Petrović Pele u nedavnom intervjuu javno je govorio o jednom od najtežih trenutaka tokom svog života, kada su mu javili da mu je stariji brat poginuo. Na pitanje kako čovek izdrži tako nešto Pele iskreno kaže:
- Izdrži. To je onaj mehanizam samoobmane. Isto je kao i kad se posečeš. To ne boli odmah, boli kasnije. Nalet adrenalila. U prvom trenutku ne osećaš ništa, onda kad se malo osvestiš osećaš bes pa tek onda tugu."
Vest o tome da mu je brat Zoran poginuo zatekla ga je u pozorištu i to pred sam početak predstave.
"Saznao sam pred sam početak predstave. Bila je to sećam se 'Kolubarska bitka'. Nije u to vreme bilo mobilnih telefona, neko je javio u pozorište. Pitao sam Mišu Janketića, pošto u toj predstavi on igra glavnu ulogu, a ja sam imao dve-tri scene, da li mogu da idem, da li može da igra bez mene. Kaže mi - naravno. Ulećem u neku krntiju od auta koji sam tada vozio i odlazim. Kasnije sam se osvestio. Imao sam 28 godina tada. I kada sam se vratio na Akademiju, vratio sam se kao sed čovek", ispričao je Pele svojevremeno u emisji "TV lica kao sav normalan svet".
Tri godine stariji brat bio je, kako kaže, njegova sušta suprotnost.
‒ On je i kao dečak bio miran, staložen, povučen, dok ja nisam bio takav. Razlikovali smo se i fizički. Bio je „dugajlija“, visok skoro dva metra, a ja sićušan. Za razliku od njega uvek sam izvodio neke „kerefeke“.
Popularni glumac imao je tu nesreću da mu najbliži članovi porodice „odu“ jedan za drugim, a sve se prelamalo kroz njegovu profesiju.
‒ Prvo je poginuo brat, pa je umro tata, i na kraju je 2013. godine preminula i mama. Dok je tata bolovao sve vreme sam radio, išao sam na fakultet i igrao predstave, ali sam ih redovno obilazio. Kada se mama razbolela, mesec dana je ležala u bolnici „Sveti Sava“, gde sam odlazio svaki dan. Na dan sahrane igrao sam komediju. Malo je teško da se čovek „prebaci“, ali to je život.
Dragan Petrović Pele, glumac i profesor pod čijim pedagoškim okriljem su stasale neke od najuspešnijih klasa na Fakultetu dramskih umetnosti, detinjstvo je proveo na Dorćolu, bio je nemirnog duhu koji ga je inspirisao da sa najboljim drugom poželi da se prijavi u Legiju stranaca, od čega su na kraju odsutali.
