Ninoslav Jovanović pravosnažno je osuđen na doživotnu robiju 5. avgusta prošle godine zbog otmice i produženog krivičnog dela silovanja, čija je žrtva bila dvanestogodišnja devojčica.
Majka devojčice koju je mučio za Kurir je rekla:
"Zatečena sam. Neka mu je laka zemlja, i ako mi je oteo i mučio dete. Ovaj događaj ne ublažava našu bol.
On je u zatvoru bio kratko, očekivala sam da duže bude tamo. Posle svega što je uradio. Neću reći ćerki šta se desilo jer ne želim da je potresam i znam da bi se ona opet vratila u ono stanje nakon otmice. Evo i ja sada imam opet taj isti osećaj, kao tih dana dok smo tragali za njom. Ne mogu da kažem da mi je drago, on je bio čovek kao i svi drugi, jako me je pogodila ova vest," kazala je ona.
Podsetimo se tog 20. decembra 2019. godine kada se porodica iz Suvog Dola suočila sa najvećim strahom koje jedan roditelj može da doživi.
NE PROPUSTITE
Nestalo im je dete. Samo nekoliko trenutaka kasnije roditelji saznaju da im je dete oteo Ninoslav Jovanović, višestruki zločinac povratnik, koji je više od 20 godina proveo u zatvorima zbog silovanja.
Potraga je trajala više od devet dana u kojoj je bilo uključeno 600 policajaca i na stotine građana.
Svaki dan za roditelje nestalog deteta, dan je bo kao godina jer su se informacije o njihovoj ćerki menjale iz minuta u minut.
Devojčica je pronađena u selu Pasjača u niškom okrugu, stabilnog zdravstvenog stanja, ali vidno uplašena i iscrpljena.
Nakon godinu dana od otmice, majka devojčice je ispričala kako se dete nosi sa posledicama:
"Dobro je, sve bolje i bolje, ima svoje minute kada joj nije dobro. Uhvati je panika, bude nervozna i plače. Spominje često nemili događaj. Škola joj je organizovala besplatnu terapiju, pa sada sa njom rade tri doktora," rekla je majka.
Nakon traume koju je proživela devojčica iz Suvog Dola najteži korak u njenom oporavku jeste da se socijalizuje na adekvatan način i vrati starim navikama.
"Ona se skoro i ne druži sa drugom decom. Jako se plaši da se kreće sama, ne oseća tu slobodu. Još uvek ima veliki problem da bude sama na ulici. Uvek mora neko da bude sa njom, a mi kao roditelji previše strahujemo nakon svega. Teško se borimo sa tim kroz šta je prošla naša ćerka. U poslednje vreme ponekad izađe sa drugaricama ispred kuće, a nama je čak i tada kompletni haos u glavi."
"Ona kada se priseti tog događaja nikad ne spominje njegovo ime, već ga oslovljava sa "Onaj", jer je to pogađa. Ona doživljavala traumu kroz snove, često sanja nemili događaj. To ne može nikako da se zaboravi. Kad te ujede zmija ili gušter, pa se plašiš, a ne to što se njoj desilo," dodala je ona.
Majka priča kako njena ćerka nije zaboravila lice svog otmičara, a svaki put se jako uznemiri onda kada je neki nepoznati muškarac podseti na njega.
"Strahovi su snažni, i kod nje, i kod nas. Ona se plaši nepoznatih ljudi, kao i glasova koji je podsete na glas otmičara. Svakog dana je pratim do škole, i obavezno vraćam kući," ispričala je njena majka pre godinu i po dana.
Pošto je devojčica završila osnovnu školu, pitali su je čime bi volela da se bavi:
"Nakon osnovne volela bi da upiše srednju školu, posle koje bi mogla da pomaže drugoj deci. Verovatno će to biti medicinska škola. Za sada sam prezadovoljna njenim vrlodobrim uspehom u školi," ispričala je svojevremeno njena majka.
