Vi znate, vozljubljeni slušaoci, da su roditelji, u cilju dobrog hrišćanskog vaspitanja, dužni da usađuju u srca svoje dece ne samo dobro, nego i da pobeđuju, iskorenjuju sve loše. Kod dece, rođene u prvorodnom grehu i okružene grehom, ima mnogo čega lošeg ; koja loša naklonost ili strast treba pre svega da se iskorenjuje kod dece, na borbu sa kojom od strasti i poroka prevashodno treba da se usredsredi pažnja roditelja?
Primećeno je da svaki čovek, a sledstveno i svako dete, ima neki glavni nedostatak, jednu glavnu strast, i ako bi ti hrišćanski roditelju, imao desetoro dece, sve jedno, lako se može desiti, da kod svakog od njih bude svoja posebna glavna strast. Jedno dete je po prirodi naročito naklono gordosti, samoljublju, upornosti, drugo je naklono škrtosti i pohlepi, treće je naklono osećajnosti, četvrto ka zavisti i zluradosti, peto ka lenjosti i besposlenosti i td. Glavna strast obično biva jedan od sedam grehova, takozvanih smrtnih grehova. S tim primećenim i glavnim grehom u detetu i treba da se roditelji bore u prvom redu i da ga svakim načinom iskorenjuju, tako reći, u začetku. Pogledajmo sada, zašto nad njim, prevashodno treba odneti pobedu i kako lakše prepoznati tu bolest svoje dece.
Svi vi znate priču o divu filistejskom – Golijatu. Kada su se jednom suprotstavile filistejska i izrailjska vojska, istupio je nadmeni Golijat, počeo je da se smeje nad izrailjćanima i sa samouverenom gordošću izazvao bilo koga od njih na samo. Niko se nije osmelio da se suprotstavi neobičnom divu, dok mladi pastir David sa nadom na pomoć Božiju nije istupio protiv njega samo sa praćkom i dok ga nije porazio do smrti jednim hitrim i silnim udarcem. I evo, videći da je silni div umro, filistejci su se tog trenutka razbežali. Poslušajte prilog toj istoriji po predmetu naše besede. Među različitim grehovnim naklonostima, urođenim tvojoj, oče, deci, jeste svog roda Golijat, t.j. jedna najveća i najjača naklonost, ili glavna strast. Protiv te poslednje ti i sleduje, pre svega da se boriš, nju baš i treba pre svega pobediti. Jer ako bude poražen Golijat strasti, koji napada dušu tvoje dece, to će se ostali puk rasejati sam od sebe.
Ako hoćeš da očistiš tvoje polje od korova, to prvo moraš da joj umrtviš korenje: tada će sami od sebe da se osuše i otpadnu njeni listovi i grane. A glavna strast tvog deteta je koren, iz koga su izrasli svi ostali gresi i nedostatci. Ako istrgneš iz srca tvog deteta taj korenski greh, to će se i drugi gresi, takoreći, osušiti i otpasti. Ako hoćeš da presuši potok, treba da iskopaš izvor. Pa glavni i voljeni greh tvog deteta je taj izvor, iz koga proističu svi drugi gresi i poroci. Isuši taj izvor, udalji glavni nedostatak, tada će iščeznuti i svi drugi nedostaci. Iz rečenog sleduje, da ceo uspeh vaspitanja zavisi najviše od toga da se ubije glavna strast u srcima dečjim.
Mi smo već ne jednom govorili i dokazivali, da vaspitanje treba počinjati od najranijeg uzrasta, od rođenja. Ako je to moguće reći o celokupnom delu vaspitanja, to pre o borbi protiv glavne strasti. Odavde i proističe vrlo važno pravilo: pobeđuj što je moguće ranije glavnu strast tvoje dece. Što duže budeš čekao, to će silnija i jača biti strast i time će biti teža sa njom se izboriti. Jednom je jedan otac doveo, – priča nam jevanđelista Marko u svom Jevanđelju (gl. 9), – sina, posednutog zlim duhom, Spasitelju, pošto Njegovi učenici nisu mogli da isteraju tog duha iz bolesnika. Zašto, postavlja se pitanje, nisu mogli učenici Isusovi da isteraju tog zlog duha? Razlog tome se može videti iz pitanja, koje je postavio Isus Hristos ocu besnog: koliko dugo je obuzet zlim duhom tvoj sin? – i iz odgovora oca na to pitanje: od detinjstva. Ta neobična sila, kojom je mogao zli duh da bolesnog baca čas o zemlju, čas u vatru i vodu, objašnjava se, kao što vidite time, da je on ovladao njime još u detinjstvu i još uvek ga niko nije isterao.
Isto tako – primetite, hrišćanski roditelji,- može biti i sa duhom gordosti, sa duhom sujete, srebroljublja i škrtosti i sa svakim drugim, koji obitava u srcima vaše dece. Ako on ne bude izgnan iz njih u najranijem uzrastu, to će se on zasijati tako jako i dobiće takvu silu, da će se posle moći pobediti ili samo sa najvećim naporom, ili pak neće uopšte biti moguće pobediti ga svojim silama, i već će biti potrebna čudesna blagodatna pomoć da bi se dete oslobodilo od njega. Jeste li vi toliko uzvišeni, da možete da tražite i da se nadate na takvo čudo? A ako niste, onda upotrebljavajte sve mere da izgonite taj duh glavne strasti iz srca dečjih, dok je još moguće, sopstvenim silama.
No da bi imali odgovarajući uspeh u izlečenju te glavne prirodne bolesti vaše dece, za to je treba prvo prepoznati. Odavde i proističe sledeće, vrlo važno pitanje o tom, kako roditelji mogu da raspoznaju glavnu strast kod svakoga od svoje dece?
Za taj predmet ili u tom cilju ćemo predložiti ovakva pravila.
Trudi se pre svega da spoznaš tvoju sopstvenu glavnu bolest, tvoju sopstvenu strast koja tobom gospodari. Ko dobro zna samog sebe, tom neće biti teško da spozna i druge. Ako je takva teza uopšte istinita, tim pre u odnosu na roditelje. Otac, majka koji dobro znaju svoje sopstveno srce, kojima je poznata njihova slaba strana, njihov voljeni glavni porok, lako ga mogu poznati i kod svoje dece, pošto deca vrlo često nasleđuju loše naklonosti svojih roditelja, sin ili ćerka u najvećem broju slučajeva imaju upravo one glavne nedostatke, od kojih boluju otac i majka. Ali to samopoznanje je vrlo velika i teška umetnost, koja može da se dostigne najvećim naporima i posebnim staranjem uz pomoć božanske blagodati.
Ako hoćete, hrišćanski roditelji, da dostignete samopoznanje, onda treba da pažljivo posmatrate sami sebe, da posmatrate naklonosti i težnje svog srca, da usrdno molite Boga za prosvećenje, češće da ispitujete svoju savest, povremeno da ispovedate svoje grehe i uopšte da težite istinskom blagočešću. Jer jedino istinski blagočestivi čovek može dobro znati sebe. Ali ako ti, zbog nedostatka u tebi istinskog blagočešća, nisi poznao kako treba samog sebe i glavni svoj nedostatak, onda ti, možda, dobro znaš tvoju polovinu, tvoju suprugu ili tvog muža, znaš vrlo dobro njenu/njegovu slabu stranu. I to te može navesti na pravi put pri raspoznavanju glavnih nedostataka tvoje dece. Posmatraj samo što upornije za svim projavljivanjima volje dece tvoje, i ti ćeš, oče, otkriti, možda, kod tvoje ćerke taj isti nedostatak, koji ti tako često primećuješ kod tvoje žene, a ti, ženo, proučavaj postupke tvog sina, i ti ćeš, može biti, primetiti u njemu iste loše naklonosti, koje se tako često pojavljuju kod tvog muža i pričinjavaju ti tako mnogo žalosti i neprijatnosti. Onda osluškuj šta govore ostali o tvojoj deci.
Tuđi ljudi obično bolje vide nedostatke kod tvoje dece nego ti sam, pošto oni nisu zaslepljeni lažnom ljubavlju. Pa ako neko, na primer, sveštenik ili učitelj, sa dobrim namerama obraća tvoju pažnju na ovaj ili onaj nedostatak tvog deteta, ne ljuti se na njega u nerazumnom osećanju povređene roditeljske gordosti, naprotiv, budi mu za to zahvalan i koristi se tim upozorenjima, koje on tebi daje. To može poslužiti, naravno, samo na korist tebi i dece tvoje.
Voli još decu tvoju blagorazumnom hrišćanskom ljubavlju. Nerazumna, lažna ljubav, kakva ona, na žalost, u najvećem delu biva kod roditelja prema svojoj deci, biva jedan od najčešćih uzroka, zašto oni ne primećuju mnoge nedostatke svoje dece, zašto oni u njima vide samo dobro i čak projave njihovog lošeg ponašanja ponekad smatraju dobrim osobinama. Ne zatvaraj svoje oči na loše postupke dece, ne oslepljuj sebe lažnom gordošću, bolje smiri se i ponesi neveliku povređenost svog samoljublja, nego da posle vidiš svoju decu poročnu i iskvarenu.
Na kraju, pažljivo prati svoju decu, naročito onda, kada oni ne znaju, da ih posmatraju. Upravo, prati ih u vreme igre, kada se nalaze među ravnima i sličnima njima, kada se većim delom otkriva njihova istinska priroda i pre svega otkrivaju se dobre i loše naklonosti.
Glavna strast čoveka – vi znate, vozljubljeni slušaoci, – ima presudno, odlučujuće značenje u celom delu iskorenjivanja svega zloga; zato se trudite svim silama, ne propuštajte nikakva sredstva, samo ne bi li je otkrili i razjasnili. Sve dok to ne dostignete, pre toga se ne možete nadati na uspeh dobrog vaspitanja. Pronađena i jasna u vašim očima glavna strast deteta – to je, može se reći, zalog i osnova za pun uspeh. Sa nadom na Božiju pomoć počinjite potrebnu borbu i ne prestajte da se borite do kraja, do potpunog istrebljenja poznatog poroka. Ako uspete da tako iščupate koren greha, onda će malo-po malo iščeznuti i sva korov grehova u vrtu srdaca vaše dece i onda će oči Boga i svetih Njegovih anđela na krivicu gledati s ljubavlju i blagonaklonošću.
