Prema tradiciji dugoj stotinama godina, prilikom udaje žene uzimaju prezime svog muža. Smatra se da tako postaju prava porodica i celina. Ipak, u 21. veku mnogo toga se promenilo, i žene imaju pravo da biraju, mada su retke one koje ovo svoje pravo iskoriste.
Iako mnoge dame s ponosom uzimaju prezime budućeg supruga, što je sasvim u redu i takođe je stvar ličnog izbora, one koje bi silno želele da zadrže svoje devojačko prezime najčešće se odriču ovog prava zbog ukorenjenih, nametnutih društvenih pravila i moguće osude.
Ovo su tri glavna razloga koja se danas pominju protiv ustaljenog preuzimanja muževljevog prezimena:
1. Seksistička tradicija prošlih vremena
Mnogi sociolozi smatraju ovu ustaljenu praksu seksističkom tradicijom iz patrijarhalnih vremena, po kojoj na ovaj način muškarac postaje glavni u porodici i ima "viši položaj" u odnosu na ženu.
2. Gubitak veze sa korenima
Svako od nas ima svoje mesto na porodičnom stablu. Kada se žena uda, ona postaje deo porodičnog stabla svog muža. Ranije se devojke više nisu smatrale delom prvobitne porodice nakon što se udaju, a ako dođe do razlaza, one praktično više nisu pripadale nijednoj porodici.
Osim toga, mnoge žene koje su jedinice ili su u porodici samo ženska deca, ne žele da se odreknu svog prezimena kako se njihova porodična loza ne bi ugasila. Takve dame danas često biraju da na svoje devojačko prezime dodaju prezime svog muža, a neke insistiraju i da njihova deca nose oba prezimena, i majčino i očevo.
3. Problemi s dokumentima
Prilikom promene prezimena moraju se promeniti i sva lična dokumenta. Ta naporna papirologija koja ume da traje i mesecima obavlja se jednom, ali neke žene jednostavno žele da budu praktične - ukoliko dođe do razvoda, svesne su da neće želeti da nose prezime bivšeg muža, pa će dokumentacija morati ponovo da se menja.
Kakvo je vaše mišljenje po pitanju preuzimanja prezimena muža? Da li se treba priključiti tradiciji ili iskoristiti svoje zakonsko pravo na izbor? Podelite sa nama u komentarima!
