Ceo život je tvrdila da je rođena u zimu, ali u njenoj ličnoj karti je pisalo 18. mart 1929. godine. Baka Ljubica je govorila da roditelji tri meseca, zbog snega, nisu mogli da dođu do mesne zajednice kako bi prijavili rođenje svog trećeg deteta.
Kao treće dete siromašne porodice, još i žensko, Ljubica nije imala šansu ni da upiše osnovnu školu. Čuvala je ovce od kako zna za sebe. To je bila njena obaveza: ovce, koze, krave...
Došao je rat, a sa njim suze, gubici, tuga...
1944. godine, roditelji devojčicu od 15. godina udaju za "momka" iz sela, kako bi je "spasili" od vojske i vojnika. Međutim, Ljubičin muž odlazi u rat i ona ostaje sa njegovim roditeljima, u tuđoj kući, da ga čeka.
Rat se završio, ali od Nikole ni traga ni glasa. Ljubica nije znala šta da radi. Niti je bila udovica, a ni raspuštenica. Čekala je da se Nikola vrati. Od njega je stiglo pismo roditeljima, da se tamo negde u tuđini oženio i da čeka dete.
Ponižena, Ljubica se vraća u porodičnu kuću. Kako su godine prolazile, Ljubica je bila devojka izuzetne lepote. Momci su rado prolazili pored njene kuće u želji da je vide. 1953. godine, odlučila je da se uda za Božidara. On je živeo treće selo od njenog i ona je jedva dočekala da ode što dalje od svog malog mesta.
Sa Božidarom je imala skladan brak pune 43 godine, ali dece nisu imali. 1996. godine, suprug joj umire, i ona narednih 5 godina živi sama.
A onda se dešava scena kao iz filma: Jednog dana na Ljubičina vrata je neko pozvonio. Bio je to Nikola. Nakon 55 godina je došao kod Ljubice da je zamoli za oproštaj. Nakon razgovora i druženja, par je odlučio da se ponovo venča.
U 73.godini Ljubica se ponovo udaje i sa Nikolom živi srećno sledećih 5 godina. 2007. godine Nikola umire, a Ljubica odlučuje da se preseli u starački dom gde i danas živi.
Ovo je priča o jednom životu dugom 90 godina. Ukoliko i vi znate priču vaše bake ili vašeg dede, strica, oca ili majke, podelite je sa nama - rado ćemo je objaviti.
(Stil.kurir.rs)
