Pitanje: "Znači, kažete da devojčica ne mora da bude primorana da radi nešto oko kuće. Ali kako će naučiti da kuva, pere suđe? Da li će joj to znanje "pasti s neba"?
Odgovor: "Uveravam vas da će joj "pasti sa neba". Barem je tako bilo sa mojom kćerkom. Kada je imala tri godine, poređala je igračke, uzela kašiku i hranila ih. Nisam je učila tome, sama je smislila tu igru."
Ako previše opterećujete dete kućnim obavezama, a sve pod parolom "ko će je oženiti ako ne zna ništa" ili "žensko je, mora da zna da kuva", to dovodi do pojave dve vrste ljudi:
1. Protest: "Nisam ti ja dužna da čistim";"Ne zanima me šta imaš da mi kažeš"
2. Nedostatak vere u posao koji obavlja: "Kuvanje nikom ništa nije dobro donelo"...
Kćerka gleda samo ono što i njena mama radi. Kopiranje, shvatate?
