Jednom su nam došli kumovi u goste, na par dana. Nisam imala dovoljno dobrih jastuka, pa sam im dala naše, a mužu i meni sam namestila posteljinu sa starim jastucima u dnevni boravak. Kada sam izašla iz kupatila, primetila sam da pipa koji je jastuk bolji, pa je uzeo baš taj za sebe.
Kada sam ga pitala šta to radi, on je rekao da ja brzo zaspim i da meni nije ni bitno kakav je jastuk, dok je on osetljiv i treba mu udoban jastuk da zaspi.
Stvari su se tako namestile da sam naglo "otvorila oči" i počela da primećujem da muž to stalno radi: najbolje uzima za sebe - hranu, stvari, mesto u kući...
Spavao je kraj zida, dok je mesto kraj prozora bilo za mene. Uvek je ulazio u kupatilo da se kupa prvi, ne mareći da li će ostati dovoljno vode za kupanje dece.
NE PROPUSTITE
Imao je svoju "kašiku za cipele" i nije dozvoljavao da je koristi bilo ko u kući, da se ne bi izgubila, krio ju je u ormaru.
Svi ostali članove porodice su živeli bez svesti o tome da najbolje treba da prigrabe sebi - osim muža. Uvek je ciljano išao da njemu pripadne ono što je svežije, mekše, toplije, lepše...
Jednom je "slučajno" stavio sinovu topliju kapu na glavu, a zatim i njegove rukavice. Sin, srednjoškolac, ovo nije ni primetio, ali meni je takvo ponašanje bilo ravno dnu.
Ali nisam se zato razvela. Jednog dana, ćerka je operisana od upale slepog creva. Pojavile su se komplikacije pa sam morala sa njom da provedem tri noći u bolnici. Pošto nije bilo dovoljno ležajeva, tri noći sam provela sedeći na stolici pored njenog kreveta.
Kada su sin i muž došli da je obiđu, ustala sam da odem do to toaleta. Kada sam se vratila, muž je sedeo na toj jednoj stolici dok sam ja stajala bleda i iscrpljena pored njega. "Umoran sam, noge me bole, ceo dan sam proveo na poslu," rekao je ne ustajući.
On je stalno govorio: "Ja sam najdragocenija stvar koju imaš!"
I stvarno je tako mislio. Bilo mi je dosta svega i odlučila sam da se razvedem od najdivnijeg čoveka na svetu.
Oni koji su nas poznavali, rekli su mi da sam luda!
Da li mislite da sam napravila grešku?"
