Povodom 75. godišnjice njihovog braka, brojke koju danas zaista dožive tek retki, bivši američki predsednik, 96-godišnji Džimi Karter i njegova tri godine mlađa supruga Rozalin (93) dali su veliki intervju za Washington Post, u kojem su progovorili upravo o svojoj ljubavi. Novinare su dočekali u svom domu.
"Sahraniće nas zajedno, tačno na onom brdu. Odmah pored malih belih azeleja posađenih tamo", rekao je nežno Džimi Karter i pogled usmerio prema mestu na kojem će i u večnosti biti zajedno.
Njihov brak ušao je u američku istoriju i kao najdugovečniji nekog bivšeg predsedničkog para, a dan njihovog venčanja, 7. juli, obeležili su odlaskom na mesto u gradu u kojem su se upoznali pre toliko decenija. Kako je opisao njihov komšija, poznajući njih i njihovu ljubav, sešće na klupu i držati se za ruke.
Da im je kraj i te kako blizu, govore lekarski nalazi Džimija Kartera i otkrivaju ozbiljne zdravstvene probleme, od kojih najviše zabrinjava melanom koji se već proširio na mozak i jetru. Ni njegova voljena žena ne prolazi ništa bolje jer se bori s osteoporozom, a nedavno se podvrgla operaciji zbog bolnih creva.
Iako su se pomirili s time da je pitanje dana kada će neko od njih otići, najteže im pada činjenica da će, barem na neko vreme, neko od njih nadživeti onog drugog i ostati sam. A kako i ne bi sve to bilo teško, kada se Rozalin i Džimi znaju bukvalno od malih nogu, ali njihova je ljubavna priča počela tokom Drugog svetskog rata i preživela sve probleme koje je sa sobom donela politika.
Zanimljivo je to da su u brak stupili zbog tradicije jer su jedno drugome bili najbolji odabir, ali s godinama su postali ravnopravni partneri i takvi ostali do danas.
Iako je Rozalin isprva odlučila da bude domaćica i brine se o njihovoj porodici, s vremenom je postala siva eminencija i čak je preuzela glavnu ulogu u porodičnom biznisu, a ništa manje nije bila aktivna ni u politici.
"Tokom godina postali smo više od prijatelja i ljubavnika, postali smo ravnopravni partneri. Uvek je smatrao da ja mogu da uradim i ostvarim sve što poželim i upravo zbog toga zajedno smo prošli kroz mnoge avanture i izazove", izjavila je povodom suprugovog 90. rođendana Rozalin.
Upravo uz njegovu podršku, Rozalin je bila predvodnica promena i u Beloj kući, i baš ona je proširila ulogu koju je do tada imala prva dama. Odlazila je na sastanke kabineta, radila na nacionalnoj osvešćenosti o mentalnom zdravlju, a oformila je i svoj tim u Istočnom krilu Bele kuće.
Vratimo se na početak njihove ljubavne priče, započete u leto 1945. u gradiću Plejns u južnoj Džordžiji, u kojem je Džimi Karter provodio svoje poslednje praznike uoči odlaska u američku mornaricu. Jednog vrućeg dana u julu Džimi je s mlađom sestrom Rut i njenim dečkom odlučio da se provoza gradom. Rut i njen dečko sedeli su na prednjim sedištima Fordovog kabrioleta dok je Džimi bio iza njih. Iako se u to vreme viđao s nekom misicom, ona je u tom trenutku bila na porodičnom okupljanju u susednom gradiću, pa je Džimi bio sam.
"Vozili smo se gradom, tražeći način da ubijemo vreme", prisetio se Karter i dodao kako su se u jednom trenutku zaustavili, a on je pokazao prema metodističkoj crkvi preko puta.
"Rozi je stajala ispred crkve, tačno tamo, i ja sam je pitao da li želi da izađe sa mnom", rekao je Karter, a ona se nadovezala rekavši kako je bila tamo zbog sastanka mladih. Ona sama nikada nije krila da joj se tri godine stariji mladić i te kako sviđa, a njihovo poznanstvo traje bukvalno od njenog rođenja, kada je Džimi imao tri godine. Njena porodica živela je vrata do vrata s Karterovima, a Džimijeva majka, medicinska sestra, pomagala je njenoj majci oko novorođenčeta.
U tinejdžerskom dobi+u on je bio opsednut mornaricom i akademijom, a ona je s njegovom sestrom kovala planove kako da se spoje. Stoga ne čudi da je te večeri, kada je imala 17 godina, bez puno razmišljanja uskočila u automobil s Džimijem i potom su otišli u bioskop.
"Mesec je bio pun i osvetljavao je grad, razgovarali smo o svemu, a ja sam bila na sedmom nebu. Otpratio me kući i poljubio me", napisala je u svojim memoarima bivša prva dama, a kako je karter naknadno ispričao, idućeg jutra majci je otkrio da je s Rozalin bio u bioskopu. Na njeno pitanje šta misli o toj devojci, Džimi joj je kratko rekao: Nju ću oženiti!
I godinama kasnije uvek je govorio da je znao da je upravo Rozalin ona prava i da će se venčati s njom. Ali, ona sama nije bila tako odlučna. Nekoliko nedelja kasnije, u avgustu 1945. godine, otpratila ga je na stanicu voza, kojim je otišao na akademiju, a onda su počeli da razmenjuju duga pisma. Kada se vratio za Božić, zaprosio ju je, ali ona ga je odbila.
"Sve se prebrzo odvijalo, a ja sam bila premlada i prenaivna za brak", napisala je u memoarima, ali samo nekoliko nedelja kasnije sve se promijenilo. Njegovi roditelji odveli su je u Anapolis kako bi ga videla i Džimi ju je ponovo zaprosio i ona je tada pristala.
"Čim sam se vratila kući, poslao mi je kopiju vodiča za žene mornara, koju sam proučila do najsitnijeg detalja."
U julu 1946. godine, samo mesec dana nakon njegove diplome, venčali su se u istoj onoj metodističkoj crkvi ispred koje ju je ugledao. Imala je 18, a on 21 godinu.
Bračni život započeli su u mornaričkoj bazi u Norfolku, a ona je sama odgajala decu dok je Karter bio na vojnim brodovima, a potom i u podmornicama.
Tokom tih godina rođena su njihova tri sina - Džek, Džejms III, poznat i kao Čip, i Donel, odnosno Džef. Najmlađa od dece i jedina ćerka Ejmi, rođena 15 godina kasnije.
Odlazak 1953. u rodni Plejns, kako bi bio uz umirućeg oca, podsetio ga je koliko voli svoj gradić i život u njemu, zbog čega je doneo odluku da napusti mornaricu i s porodicom se vrati kući - sve to bez prethodnog razgovora s Rozalin.
Uselili su se u subvencionirani stan, jedino što su mogli da priušte sebi, a on je preuzeo očev posao s kikirikijem. Tada je shvatio da ne može da odradi sve sam - da vodi kancelariju i obilazi farme - pa je doneo odluku da će Rozalin raditi u kancelariji. Nakon završenog tečaja za računovođu znala je puno više od svog supruga, ali trebalo je da prođe još dosta vremena da on prihvati tu činjenicu.
Tako je i 1962, kada je odlučio da se kandiduje za Senat na 38. rođendan, odbio da to podeliti sa suprugom.
"Jednog jutra jednostavno sam počeo umesto farmerki da oblačim odelo. Rozi je ušla u spavaću sobu i pitala me ko je umro", prisetio se i potom dodao kako je četiri godine kasnije, za vreme njegove prve kandidature za guvernera Džordžije, sve napokon selo na svoje mesto. Bilo je to u trenutku u kojem je razgovarao telefonom, a Rozalin je bila u prolazu. On ju je pozvao i rekao da mu spakuje kofere za kampanju u kojoj će učestvovati, a ona mu je odgovorila da se spakuje sam.
Šok i nevericu zamenilo je razmišljanje o njegovom ponašanju i nakon što je razmislio o svemu, njih dvoje su postali ravnopravni. Te 1970. godine, kada je izabran za guvernera, upravo je Rozalin bila njegov ključni savetnik o svim političkim pitanjima.
"Tata je počeo da se menja kada se kandidovao za guvernera, svestan da je mama mnogo bolja političarka od njega. Ona je vodila brigu o svemu i radila na njegovim kampanjama dok se on brinuo samo o Panamskom kanalu", otkrio je njihov sin Čip.
Kako su tek kasnije priznali, tokom godina u kojima je on bio predsednik retko su se slagali u mišljenju, ali javnost to tada nije saznala. O svemu su raspravljali na privatnom ručku koji se održavao svakog četvrtka u Ovalnoj sobi, a svakog dana razgovarali su i na Trumanovom balkonu Bele kuće.
Tada je počeo i javno da govori kako je ona jedini savetnik kojem veruje pa je Rozalin ubrzo postala redovna na sastancima njegovog kabineta.
"Ljudi su je potcenjivali, ali ona je bila njegove oči i uši u javnosti, a svi mi obraćali smo se njoj ako nam je trebao Džimi zbog nečeg", rekao je Džerald Rafšun, stručnjak za komunikacije koji je radio za Karterove u Beloj kući.
Nakon što je Karter na novim izborima izgubio od Ronalda Regana, Karterovi su se vratili u svoju kuću u Plejnsu, koju su izgradili 1961. Budući da su tada oboje bili u pedesetima i dovoljno sposobni za promene, odlučili su da se fokusiraju na svoju fondaciju, za koju su prikupili milione dolara, a koja je radila na tome da siromašni imaju zdravstvenu negu, kao i da žene budu ravnopravne. Upravo zahvaljujući svom radu, 2002. Karter je nagrađen Nobelovom nagradom za dugogodišnji rad na miru i ljudskim pravima.
Iako su ih godine stisne i zdravlje im odavno ne ide u korist, i danas, nakon 75 godina braka, drže se proverenog recepta - nikada ne idu da spavaju posvađani.
"Odavno smo oboje shvatili da moramo da delimo sve. Ja sam joj dao dovoljno prostora da radi šta god želi, a ja radim ono što ja želim, ali uz sve to našli smo i stvari koje možemo da radimo zajedno", rekao je Karter i otkrio kako je on, na primer, redovno igrao tenis, zbog čega je Rozalin uzela privatne časove da bi mogli da igraju zajedno.
Zajedno su u 60-im godinama života učili da skijaju, pecaju i odlazili su na putovanja na kojima su videli čak 1.300 vrsta ptica. Čak i kada su zbog obaveza prema Karter Centru bili razdvojeni, svako veče pre spavanja preko telefona su čitali stihove Biblije, često i na španskom. Upravo zahvaljujući toj njihovoj ljubavi i povezanosti uspeli su da prebrode sva iskušenja i uživaju i nakon 75 godina braka u svakom danu kao da im je prvi.
